Neka bude prvi post posle pauze nimalo spektakularan, onako, kao da smo se čitali juče (da bi ipak raspoloženje tokom pisanja, a u vezi sa samom suštinom postojanja Tičica ostalo u domenu antistres terapije :)), mirišljav, topao, jako bih volela interaktivan i nadam se barem maaaalčice koristan!

Poslednjih par meseci upoznajem i proučavam različite mirise, biljčice, vežbam svoj nos, a sve u okviru kursa aromaterapije. Materijala za učenje je dosta, ali do sada mi se sviđa ono što sam nekako usput naučila tj. (unutrašnji) procesi koji su se spontano pokrenuli, vrlo je moguće pod okidačem nekog specifičnog mirisa. Prvi me je pokrenuo đumbir, pratila ga je bergamotka, otkriće mi je bila cedrica (atlaška cedra), umirio, kao i pre toga- tamjan. Naravno, ovde je reč o eteričnim uljima. O njima ću vam pisati više, za mesec, dva, tri… možda ipak da sačekam kraj naše edukacije, malo prikupim iskustva, i onda otvorim tu temu.

izvor pixabay

Sada bih otvorila temu začina, koji nam mogu svojim mirisima uneti toplinu u zimske dane (nadamo se i zavejane u što skorijem periodu), a ujedno nam mogu biti saveznici u borbi protivu raznoraznih infekcija. Upoznaću vas sa jednom sjajnom knjigom o začinima i njihovoj širokoj upotrebi od prve bebine kašice pa nadalje, navodeći zanimljivosti, koje možete tamo pročitati.

Kada pomislim na detinjstvo, neizbežno u sećanju naviru i neki mirisi, koji asociraju na toplinu porodičnog doma, gde nas je majka, iako je bila zaposlena, uvek dočekivala sa toplim jelom uz još topliji zagrljaj, vikendi su bili rezervisani za vanilu, koja se savršeno uklapala u skoro svaki kolač. Jednostavan. Savršen. Svi na okupu. Zato mi je vanila i dan danas jedan od prijatnijih mirisa, aroma. A prošlog vikenda sam saznala kako baš ona može da ublaži želju sa slatkišima 😉 bojim se ipak, ako posegnem za vanilom, teško da ću se na njoj i zadržati.

izvor pixabay

* Da li ste se zapitali zašto nam neki mirisi tako intenzivno ožive uspomene, kako prijatne, tako i neprijetne? To je upravo povezano sa tom mojom vanilom. A odgovor leži u tome, da inhalirani mirisni molekuli putuju direktno u limbički sistem ili emocionalni mozak, a tamo žive emocije i sećanja.

Elem, tako i ja, otkako sam majka, volim da ispunim ove naše prostore prijatnim mirisima. Zdravo/ nezdravo/ prihvatljivo zdravo… ne lomim više glavu sa tim. Moderato je nekako moj mode, a deca “rade” na radost. Bez nje se razboljevaju, s njom brže ozdrave, zar ne? Vole i njihove ručice da se umešaju u taj stvaralački akt- i to volim. Osim, ako jako žurim ili su okolnosti takve, da bih pre to nešto napravila “smandrlj” metodom, a posle se zajedno sa njima posvetila nekoj drugoj aktivnosti.

Broj začina koje koristim nije baš veliki, a nije ni tako mali. Još uvek sam u fazi spoznavanja i otkrivanja biljčica, koje bi se uklopile u našu kuhinju. Naredni deo teksta će se oslanjati na odličnu knjigu “Zdravilna moč začimb za otroke” ili “Isceljujuća moč začina za decu” tj “Lekovitost začina za decu” od autorke Sabine Topolovec u saradnji sa Sanjom Lončar (slovenačko izdanje). Neću je navoditi posle svakog citata, sve pametno je iz nje 😉 možda se samo nadovežem sa nekim svojim iskustvom.

Zanimljivost, na samom početku je ta, da ne postoji naučno opravdanje za to, da bebica ne sme da unosi začine (izuzev, soli i šećera), kao što ne postoji dokaz, da je najbolja za početak (bljutava) pirinčana kaša, ili kuvana šargarepa, ili banana. Ustvari pre voća ipak povrće. Od žitarica bezglutenske. Ustvari bolje sa glutenom, jer dete pred mogućom alergijskom reakcijom ipak štiti majčino mleko (ako je dete dojeno). Počni sa šest meseci uvoditi gustu hranu. Ili ipak sa četiri? E tako su u toj knjizi bukvalno napisali kako se smernice menjaju, i ako imate više dece, ono što važi danas, skoro sigurno neće važiti kada dođe na svet drugo dete, a tek treće… Da li to možemo nazvati naukom? Ono što je na ovim našim geografskim koordinatama normalno i okej, na nekom drugom kraju sveta je nezamislivo, a u nekim zemljama (navode, posebno u tzv. nerazvijenom delu sveta), majke upoznaju decu sa začinima dosta rano, bez puno dvoumljenja, ne (samo) zato što je to deo njihovih običaja, već zato što znaju kako su začini važni za zdrav razvoj deteta. I još ovo- baš u tim zemljama beleži se manje problema sa različitim vrstama alergija, smetnjama u sistemu za varenje i mnogim drugim problemima, sa kojima se, nazovimo moderna bebica već u svojoj prvoj godini starosti sureće.

Verovatno ste i vi imali prilike da čujete, kako treba paziti na ishranu u toku dojenja, ali ima tu baš neobičnih saveta, a jedan od potpuno neprihvatljivih dobila sam od medicinskog osoblja u porodilištu, onako usput- bolje ne voće do detetove prve godine, jer grčevi će sreću da nam kvare. Može samo banana. Pa moja cimerka radosno potvrdi- odlično, ionako ne jedem voće. Mahunarke su odavno na crnoj listi, citrusi od voća posebno, pa i poneki začini, crni luk, beli luk. Apsolutno bez značajnih naučnih osnova. A čujte šta pišu u ovoj knjizi- bebice mama koje konzumiraju dosta belog luka se rado doje i to dosta duže od druge dece. Bingo, za nas ljubitelje ove biljčice!

Uglavnom, začini se uvode u ishranu kao i bilo koja druga namirnica. Umerenost je zlatno pravilo. Kada dete dobro prihvati jedan začin, dodajemo ga u narednom periodu često i po malo. Kvalitet začina- važna je stavka- jer često se u istim mogu naći ostaci pesticida.

izvor pixabay

Svima su nam poznati slobodni radikali, ti otpadni molekuli kiseonika, koji u našem telu agresivno napadaju druge molekule, a kao posledicu dobijamo oštećene proteine, genetski materijal i masnoće u membranama. Na nastanak nekih slobodnih radikala ne možemo baš uticati, iako se držimo zdravog načina života: dim cigareta, zagađen vazduh, različita zračenja, stres, aditivi u ishrani… a oštećenja na nivou ćelije se sabiraju i polako dovode do različitih bolesti. Zato su nam potrebni antioksidanti, lovci slobodnih radikala, koji ih neutrališu odnosno unište za ćeliju opasne slobodne radikale. Začini su bogati ovim saveznicima našeg zdravlja i lako ih “provučemo” kroz ishranu čak i onih malih probirljivaca, a nisu samo najsnažniji, već i najjeftiniji antioskidanti. U tom slučaju nema potrebe da kupujemo skupe suplemente ili superhranu ili egzotične namirnice sa drugog kraja sveta, navode autorke. Možda neki od tih začina već imamo u svojoj bašti!? Od začina bogatih antioskidantima prednjače karanfilić, origano i ruzmarin (u knjizi je detaljno prikazana tabela sa začinima i njihovim antioksidativnim potencijalom). Začine merimo najjednostavnije prstohvatom, a često je baš taj prstohvat podjednakog sadržaja antioksidanata kao i količina salate ili povrća koju bismo detetu ponudili za jedan obrok.

Primer: 1g suvog origana = 250g umaka od paradajza ili 500g kuvane šargarepe ili 1,2kg svežih krastavaca.

Začini nisu najbogatiji izvor vitamina i minerala, ali nisu ni zanemarljivi, posebno kao dragoceni izvor mikroelemenata. Zanimljivost- celina je više nego zbir njenih delova, a evo i kako, na primeru jabuke: antioksidativni učinak 100g jabuke (cca polovina voćke) je vredan 1500mg vitamin C, što je 250 x 6mg, koliko ga sadrži pola jabuke. Objašnjenje se krije u činjenici, da jabuka sadrži i neke fitoelemente i fitohemikalije, koji podržavaju antioksidativnu moć vitamin C. Ako želimo doći do njih, moramo zagristi celu jabuku!

Možda još uvek premalo znamo o izgradnji imunog sistema tj. o mogućnostima njegove potpore. Detetu su za zdrav razvoj potrebni sigurno okruženje puno ljubavi, zdrava hrana, dovoljno čiste vode za piće i higijenu, svakodnevno kretanje na svežem vazduhu, dosta stvaralačke igre itd. Protivu bakterija i virusa sjajno deluju i neke začinske biljčice.

CIMET, miris zime, miris koji greje

izvor pixabay

– deluje na tako širok spektar patogenih organizama, da uopšte ne iznenađuje na koliko se sve područja primenjuje. Tako triki deluje, da nema šanse da ga “provale” niti bakterije, niti virusi, iako ga koristite ceo život, oni neće razviti otpornost prema njemu, što se, moramo priznati, događa u slučaju korišćenja sintetičkih lekova. Zato je preporučljivo decu od malena navikavati na ovaj čudo-začin, koji možemo ponuditi samostalno, na kašičicu, a možemo ga i pomešati u čaj, kakao, posuti njime jutarnju kašu ili jabuke.

Cimetov med

200g meda

30g mlevenog ekološko uzgajanog cimeta

Sastojke dobro promešamo i nudimo dete ovom mešavinom svakodnevno, pola sata pre jela, idealno. Ako ne ide samostalno, ponudimo ga na neki od gore opisanih načina 2- do 3- puta na dan.

Ukoliko su u pitanju stomačne tegobe, konkretno dijareja, cimet je opet dobar izbor, kako u borbi protivu mikroorganizama, tako i u podizanju imunske otpornosti, jer deluje istovremeno protiv gljivica, bakterija, virusa i parazita. Možemo pripremiti Cimetov čaj iz pola kašičice mlevenog cimeta i šoljice vrele vode. Možemo dodati i par kriškica suve jabuke i nakon desetak minuta, spreman je za konzumaciju. Ili, dodamo probiotičnom jogurtu pola šoljice vode, prstohvat cimeta, prstohvat suvog đumbira i prstohvat kardamoma (vau!).

Protiv parazita takođe uspešno deluje. Gliste, čuvajte se!

Antidijabetsko delovanje cimeta nije nepoznato, jer cimet sadrži MHCP, koji ima istu biološku aktivnost kao i hormon inzulin, dok sa druge strane deluje u sinergiji sa njim. Cimet nije rezervisan samo za pitu sa jabukama i cimetove rolnice, prstohvat cimeta je poželjan i u supicama, potažima, varivima mahunarki, mesnim jelima itd.

BELI LUK

izvor pixabay

– mogao bi se zvati domaća apoteka, zbog brojnih bioaktivnih supstanci koje sadrži. Deluje antibakterijsko, antivirusno, antigljivično. Prirodni antibiotik, koji pomaže i kod bakterija koje su razvile otpornost na sintetičke antibiotike, poput njegovog prethodnika. Beli luk i med zajedno potenciraju gore navedene karakteristike ovog malog čuda. Ja sam sirov beli luk počela u većim količinama i češće da jedem otkako sam se preselila u Sloveniju, a jedemo ga i muž i ja, jelte J od dece, najstarija uživa u ukusu svežeg luka, dok mlađih dvoje jedu u kuvanim jelima, kojima dodajem beli luk pred kraj kuvanja. Gotovo uvek!

Fermentisan beli luk u medu

Domaća radinost, a tako moćnom delovanju belog luka, dodajemo još i fermentaciju. Postupak traje mesec dana, pa je najbolje pripremiti beli luk u medu početkom jeseni, na vreme. Recept e preporučuje svima koji ne podnose dobro svež luk, posebno deca, koju on u takvom obliku peče. Tri četvrtine tegle napunimo sa očišćenim belim lukom. Da bismo ubrzali fermentaciju možemo dodati kašičicu fermentisane surutke. Prelijemo nepasterizovanim medom. Teglu pokrijemo, ne zatvorimo potpuno i ostavimo na tamnom mestu. Prvi mehurići će se pojaviti već nakon par dana i oglasiti početak fermentacije. Pošto luk ispliva na površinu, svaki dan okrenemo teglu naopačke i pre toga je naravno dobro zatvorimo. Kada se fermentacija umiri, nakon 4-7 dana, nalijemo med do vrha, da luk više ne može da isplivava, zatvorimo i ostavimo na hladnije mesto, još tri nedelje. Nakon tog perioda su se umnožile snage belog luka, više neće peckati tj- postaće slađi. Koristimo ga u salatama, kao preliv, ili na kašičicu, uz dodatak meda.

Dobro naviknuti decu od malena da koriste beli luk, jer je izuzetan u jačanju imunog sistema. Kao i crni luk, on je i prebiotik!

Važno je znati, da je najviše sastojak alicin zaslužan za sve pobrojane dobrobiti belog luka, a on se razgradi sat vremena nakon dodavanja u jelo tj. nakon stiskanja/seckanja. Kada ga dodajemo toploj hrani, ne treba da žurimo. Za samo nekoliko minuta će se dragoceni alicin uz pomoć vazduha razviti. tek tada ga dodajemo jelu i to pred kraj kuvanja, a opet da uhvatimo tih sat vremena, u kojima je alicin prisutan 😉

ĐUMBIR

izvor pixabay

Osvojio me je miris eteričnog ulja đumbira. Iako sada o tome nije reč, spomenuću, kako uvek biramo (pa i u ovom mirisnom svetu) , baš ono što nam je potrebno! Tako sam i ja izabrala, kako kažu za ovo eterično ulje, borca!

Ovo nije začin koji mi je poznat od detinjstva, ali poslednjih desetak godina ga koristim uglavnom za jačanje imuniteta, a i prija mi dodatak đumbira limunadi i medu.

Kako navode autorice, ljuti sastojci đumbira u suštini razređuju sluz i odlični su tokom prehlade zbog svog antiseptičkog dejstva. On takođe spade u začine koji “greju”. Isto kao kod cimeta i belog luka, njegove dobre osobine će se umnožiti, ako ga koristimo zajedno sa kvalitetnim i nesagrejanim medom. Posebno se ističe ovaj borac u bitkama protivu bakterija , koje su otporne na lekove.

Med sa đumbirom i limunom

  • 800g meda
  • 2-3 kašike suvog đumbira u prahu (količinu prilagođavamo ukusu)
  • 3 ekološko uzgajana limuna

Iscedimo limun i zajedno sa đumbirom umešamo u med. Mešamo drvenom kašikom, da ne uništimo dragoceni C vitamin. Mešavinu prespemo u staklenu teglu, pokrijemo i ostavimo 24h u frižideru. Sa ovim medom, možemo da zasladimo detetu čaj, , koji ohladimo na telesnu temperature, da ne uništimo korisno dejstvo meda i vitamina C.

Suvi đumbir možemo zameniti svežim, izrendanim, ali tada moramo voditi računa, o većoj količini prisutne vode, te kraćoj trajnosti pripremljenog meda, pa stoga spremamo manje količine.

A čujte sad ovo- protivupalno dejstvo đumbira je bolje čak i od nekih antihistaminika. Tako da nas štiti od alergija. Pritom, đumbir sprečava spazme disajnih puteva i podstiče stvaranje sluzi i na taj način smanjuje simptome astme.

Đumbir možemo ponuditi deci na više načina, svež, kao i suv. Ukoliko suv đumbir pomešamo sa jogurtom ili u kašu, koju dete odmah jede, ljut ukus se uopšte neće razviti. Drugi način je da svež đumbir izrendamo i iscedimo sok (izbegavamo vlakna, koja su više ljuta). Ako taj sok pomešamo sa jogurtom, dete neće osećati ljuto, već njegovu prijatnu aromu. Može se dodati napicima- sokovima, limunadi, kompotima , poslasticama ili se iz njega skuvati čaj.

Posebno kada je dete bledo i kada mu je hladno, đumbir je dragocena prirodna pomoć. Deluje antimikrobno, protiv grčeva i greje! Da bi ga dete lakše konzumiralo, potrebno je dodati med i sok limuna ili pomorandže. Limun će podstaći njegovo antimikrobno delovanje u crevima.

Čaj od đumbira

  • ¼- ½ kašičice izrendanog svežeg đumbira
  • 1 šoljica vrele vode
  • sok od pola limuna

Đumbir prelijemo sa vrelom vodom i ostavimo pokriveno 5-10 minuta. Čaj procedimo i malo ohladimo. Dodamo limun i med!

*naglašavam, da su svi recepti i pametne informacije o začinima u ovom tekstu preuzete iz knjige “Zdravilna moč začimb za otroke”! Knjiga je moja topla preporuka, najpre za izdavače, ukoliko nije prevedena na srpski jezik , da je prevedu i omoguće ljudima pristup pomoći, koja im je nadohvat ruke, ukažu na zdraviji način života, a i odličan je deo domaće apoteke!

** nastaviće se… naravno, ako se i vi slažete! Podelite i vi sa nama vaša iskustva, radovaće nas veoma!

About The Author

Ostavite odgovor

Close