Muzika je put do sreće

Ništa nije slučajno! Ja u to zaista verujem. Tako i u virtuelni susret sa Marijom Petrović, kumom moje dobre prijateljice. Znala sam da se bavi muzikom, da je po profesiji pijanistkinja i profesor klavira, te da se okrenula najmlađima, shvativši koliko je važna stimulacija u tom najranijem uzrastu, ne samo kao stručnjak iz oblasti muzike, već i kao majka četvoro dece! Marija vodi muzičke radionice Bim Bam, u kojima radi sa decom od 1 do 9 godina po Bim Bam metodi. Poslušala sam jedno njeno gostovanje i odmah potom joj predložila, da podeli neke važne informacije na tu temu sa svima nama. I evo ga tekst, koji je umesto u rano proleće objavljen na trideset stepeni u hladu… Uživajte!

Bebe imaju razvijen sluh još u 18- oj nedelji trudnoće, a od tridesete nedelje bebe imaju sposobnost pamćenja. U tom periodu je najbolje da mame slušaju muziku koja ih opušta i koja im prija. Upravo ta muzika može postati sredstvo kojim će majka smirivati bebu nakon rođenja, jer će beba povezati poznatu muziku sa osećanjem lepog. Ipak, najlepša muzika koju možete priuštiti detetu je majčin glas. Koliko god majka smatra da nema sluha, nijedna beba joj to neće zameriti. Inače se za najmuzikalniji narod smatraju Maori. Oni imaju tradiciju da majka smišlja pesmu za bebu koju će roditi (znači u trudnoći) i nakon rođenja će je majka stalno pevati svom detetu, a ona (kad govorimo o ćerkama) će kad odraste i postane i sama majka, osmisliti novu pesmu za svoju bebu. Sjajno, zar ne!?

Najvažniji deo muzičke stimulacije je razvoj ritma. Svi se rađamo aritmični. Zato majke postepeno uz svakodnevne navike (rituale, uspostavljanjem rutine) uvode decu u životni ritam. Poželjno je da se sa muzičkim ritmom počne od 6.-og meseca, kada majke mogu deci da izvode tapšalice koristeći njihove već aktivne ručice. Ako se na vreme podstiče muzički ritam, deca ga mogu savladati i za 2 nedelje. Ukoliko ga ne razviju do osme godine, teško da će ga ikada više razviti. Deca koja ne razviju puls i ritam u predškolskom uzrastu, mogu pokazati problem u najrazličitijim situacijama, od trčanja, vođenja lopte, preskakanja konopca, vožnje bicikla, rolera i trotineta, do pisanja i čitanja. To su sve ritmičke aktivnosti i iako možda tako ne izgleda, one se podstiču pravilnim i pravovremenim razvojem muzičkog ritma. Muzički ritam razvija deo mozga koji je zadužen za motorne funkcije.

Jedan od najzanimljivijih načina razvoja ritma je igranje tapšalica tj. igara sa različitim udarcima o delove tela. Uz primenu ovih multikulturalnih igara, osim kognitivnih i motoričkih, moguće je kroz igru razvijati i ritmičke i muzičke sposobnosti dece, izvođačke, kreativne, leksičke i kinestetičke izazove. Deca koja su u ovome aktivna, ređe imaju problem sa čitanjem i pisanjem, disleksijom i disgrafijom i bolje su socijalno integrisana. Inače, sviranje telom smatra se jednom od najboljih antistres terapija na svetu za sve generacije.

Za razliku od ritma, sva deca su potencijalni sluhisti. Dokazano je da sposobnost reprodukovanja onoga što čujem nije samo nasledno, već sva deca tu sposobnost mogu da razviju, ako je na vreme stimulišu. Podsticanje beba i dece na pevanje omogućava pravilan razvoj organa za disanje, varenje, cirkulaciju i rad srca. Pevanje u paru ili grupi, podstiče smirenje, ujednačavanje i snižavanje krvnog pritiska, pa se može koristiti i u terapeutske svrhe. Takođe, pevanje pomaže pravilnom disanju koje doprinosi boljem unošenju kiseonika u telo. Pevanje ima uticaj na poboljšanje raspoloženja, jer se u toku ove aktivnosti izlučuje endorfin, poznat kao hormone sreće. Važna činjenica je i to da deca koja su angažovana u horu mnogo bolje kontrolišu svoje emocije, jasnije ih prikazuju i svesniji su svojih potreba i želja. Dete pevanjem podstiče muzikalnost, kreativnost, memoriju, koordinaciju, koncentraciju, socijalizaciju, al ii upoznavanje sa drugim kulturama i običajima.

Slušanje odabrane, naročito klasične muzike utiče na emotivan razvoj ličnosti. Deca obogaćuju svoj unutrašnji svet. Slušajući različite muzičke karaktere upoznaju se sa različitim raspoloženjima i osećanjima i upoređuju sa sopstvenim životom i prenose na različite načine. Sve to utiče na formiranje pozitivnih karakternih crta.

Najnovija istraživanja govore u korist tome da postoje više vrsta inteligencija. Hauard Gardner (psiholog) je to najbolje opisao u svojoj knjizi “Okviri mišljenja”. On smatra da je muzička inteligencija, jedina inteligencija koja može da utiče na razvoj i ostalih inteligencija. Ovladavanjem muzike i bogaćenjem sluha, muzika ne mora da postane sama sebi cilj, već da podstiče sve delove mozga (pevanje podstiče desnu, a sviranje levu hemisferu), koji pomažu u obradi svih ostalih informacija.

Marija, beskrajno hvala na tekstu koji si nam podarila! ♥