Dragi moji, našu divnu Mirjanu već znate, predstavila nam se tekstom Vreme je za logopeda. Sada sam je zamolila da nam napiše nešto na temu pisanja – kada je idealno vreme da se počne sa pisanjem, ako uopšte to idealno postoji, da li je start u vrtiću u redu, kako mi možemo deci u tome da pomognemo, da ih podržimo i kada je to poželjno!

Veoma koristan tekst, verujte mi na reč!

A vi, šta vi mislite o tome?

Da li ste znali da je PISANJE najsloženija ljudska sposobnost? Ono integriše skoro sve moždane funkcije i zavisi od vizuelne percepcije, razvijene motorike ruke, prostorne orjentacije, usklađenih pokreta šake i prstića, veze između vida i ruke, pažnje, motivacije i naravno poznavanja slova.

Mi kao roditelji smo često u dilemi kada je pravo vreme da naše dete nauči da čita i piše. Pokušavamo da mu objasnimo kako da napiše svoje ime, mama i tata, iako dete nije zrelo za to i želi samo da se igra. Najbolja priprema za pisanje, čitanje i školu je upravo njeno veličanstvo- IGRA i to u svakom obliku: spontana, usmerena, sa lutkicama, kamionima, u blatu, lišću ili na tepihu, uz perlice i bockalice, sa roditeljima, drugarima ili samostalno. Grafomotorne vežbe uz papir i olovku su veoma važne međutim samom pisanju linija prethode mnogo važnije aktivnosti koje će svako dete rado prihvatiti. Prenošenjem sitnih materijala iz jedne posude u drugu, igranjem na travi i u pesku, seckanjem i lepljenjem papirića, nizanjem perli, zavrtanjem šrafova, kačenjem štipalica, provlačenjem pertli , pravljenjem različitih oblika od plastelina, ređanjem kockica i na razne druge načine se od najranijeg uzrasta vrši diferencijacija prstića i uvežbavanje motorike prstiju, šake i ruku. Na ovako zabavan način razvija se fina motorika , vizuelna percepcija i pažnja , a deca se na pravi način uvode u carstvo pisanja i čitanja. Jedan od prvih koraka da deci približite pisanje može biti poster azbuke (ili abecede) sa sličicama zalepljen na zid u dečijoj sobi. Prvo će biti zanimljiv zbog raznolikih sličica vedrih boja, a koju godinu kasnije zbog samih slova.

Pravo interesovanje za pisanje slova najčešće se javlja u PREDŠKOLSKOM UZRASTU kada su i sama deca „zrela“ za pisanje (npr. Sve bolje prepoznaju prvi glas u reči, mogu da prebroje glasove u reči i sl.). ANALIZA glasova u reči podrazumeva sposobnost da se reč rastavi na glasove koji je sačinjavaju (npr. Šta čuješ kada kažem OKO?), dok je SINTEZA suprotan proces koji označava sposobnost da se pojedinačni glasovi povežu u celinu i prepoznaju kao reč (npr. Koja se reč čuje kada kažem U V O?). Analiza i sinteza glasova se razvijaju u predškolskom uzrastu i bez njih je pisanje nemoguće. Savršene igrice za uvežbavanje ovih sposobnosti su “Na slovo, na slovo” i pogađanje na koje slovo određena reč počinje. Šestogodišnjaci će najčešće tražiti pomoć roditelja prilikom učenja prvih slova kada se zaista treba posvetiti deci i odvojiti vreme da im slova pokažemo. U ovom uzrastu slova su često napisana “ogledalski”, nejednake su veličine i oblika. Kod predškolaca nema potrebe preterano insistirati na lepoti slova, važnije je da dete stekne samopouzdanje i pisanje zavoli. Takođe je važno da do ovog uzrasta dete nauči sve glasove pravilno da izgovara jer onako kako govori tako će u školi i da piše. Sada su dovoljno strpljivi i za prave vežbe grafomotorike koje se mogu naći u mnogobrojnim predškolskim knjigama. Trudite se da ove vežbice ne budu suvoparne sa beskrajnim ponavljanjem određenih oblika već uz zanimljive ilustracije o kojima se može pričati i koje se mogu bojiti.

U svakodnevnoj logopedskoj praksi srećemo trogodišnjake zainteresovane za slova koji nose sveske i olovke svuda sa sobom, ali i šestogodišnjake (obično dečake) koje sveska i olovka uopšte ne zanimaju. U redu je i jedno i drugo. Pravi period za čitanje i pisanje je upravo tada kada dete to poželi. Malci koji imaju tri, četiri godine mogu naučiti da pišu i prepoznaju po neko slovo, ali ih obično upamte kao slike (kao što znaju da imenuju slona kada vide sličicu, iako su ga videli jednom ili nijednom u životu). Oni , uglavnom, nemaju sposobnost analize i sinteze glasova pa zato nauče da prepoznaju slova, ali ne i da ih povezuju u reči. Ove mališane ne treba nikako sputavati već pratiti i podsticati onoliko koliko je to njima zabavno.

Ukoliko deci stavite na pristupačno mesto njihove knjige, sveske, bojanke, olovke i bojice da mogu sama da ih dohvate i uzimaju kada požele, čitate im knjige, pokazujete sličice, crtate (i pišete) zajedno na pravom ste putu! Na taj način se budi ljubav prema knjigama, čitanju i pisanju, stiču radne navike i u prvi razred Vaša će deca uploviti srećna i sigurna u sebe sa predznanjem dovoljnim za početak uspešnog školovanja.

Ipak, ako i pored dobre pripreme Vaše dete do 2. razreda ne savlada tehniku pisanja i čitanja važno je obratiti se logopedu koji će dete testirati, ustanoviti šta stvara poteškoću i predložiti vam određene vežbe koje će detetu olakšati praćenje gradiva u školi.

 

Mirjana Ostojić

Dipl.defektolog-logoped i reedukator psihomotorike

Logopedsko-edukativni centar “Hajde da rastemo”

Žarka V. Pucara 21/1 Beograd

064-18 46 971

 

About The Author

2 Comments

  1. Mislim da svako treba da prepozna kod svog deteta kada je pravo vreme za to, ne treba forsirati decu, niti ih treba pustiti da predugo čekaju, samo pratite decu i kako sazrevaju, to je najbitnije.

    • Upravo tako! A kad se prepozna momenat, dobro je znati i kako pristupiti, ako već to nekako spontano to ne dođe. Tu različitost među decom, kao i u pravom vremenu za pisanje, svedočim i sama, posmatrajući i prateći svoje dve devojčice.

Ostavite odgovor

Close