Jedna malo drugačija priča o hrani i ne samo hrani

Sećate se možda da sam pričala i/ili pisala o tome kako sam se odlučila za edukaciju na polju prirodne ishrane? E pa to ne ide baš tako lako (tj. za sada nikako) uz dečicu i kada si „samo“ sa dečicom. Zato koristim mrežu za pronalaženje novih ideja i informacija, nekih zdravijih recepata, što za decu, što za nas starije, a svi smo svaštojedi; da li za vreme svejedenja, ili za vreme posta.

Dobre ideje sam pronašla u jednoj FB grupi, a sa tim u vezi i na sajtu koji vodi administratorka grupe, Sanja Čuturilov Veselinović.  Prijateljica mi je „namignula“ sa idejom, da Sanja piše za Tičice, jer, njena priča nije samo priča o hrani, a opet velikim delom to i jeste. Bez obzira na to za kakvu ste se ishranu opredelili, ukoliko imate decu, a dosta nas je takvih ovde, sigurna sam da barem malo pratite smernice zdrave ishrane, i to ne samo one stare, pa da vam se ponekad provuče i poneki zdraviji recept na meniju, makar za užinu ili neki drugi obrok, sigurna sam za neki zdraviji slatkiš 😉

Za sve nas, za Tičice na pitanja odgovara Sanja. A recept na kraju je kod nas već isproban, jer… sezona je sladoleda i teško im odolevamo!

1. Sanja, dobrodošla! Na vašem sajtu i fb grupi koju vodite piše kada i zašto ste prešli na vegetarijansku ishranu (sirovu + vege ishranu), ali ipak bih vas zamolila da nam napišete nešto o tom prelomnom momentu, zdravstvenom aspektu, izlečenju koje je vrlo brzo nakon tih promena usledilo?

Naša prva saznanja o sirovoj hrani vezuju se za proleće 2008. godine kada je mom mužu otkrivena autoimuna bolest, sarkoidoza. Standardna terapija kortikosteroidima nije davala rezultate, te smo se okrenuli alternativnoj medicini. Nakon terapije prirodnim biljnim preparatima i promene režima ishrane (uvođenjem sirupa od sveže koprive i vitaminskih salata kao poslednjeg obroka, po preporuci našeg poznatog imunologa), rezultati su se pokazali vrlo brzo: simptomi su nestali. Nedugo zatim smo čuli za zelene smutije i sirovu hranu i krenuli u istraživanje i opsežno čitanje na ovu temu, kako bismo uvek bili zdravi i vitalni. Tako smo krajem 2009. godine godine počeli svakodnevno da pijemo 0.75l zelenog smutija i da se upoznajemo sa čarima sirove hrane.
Moja malenkost je rođena malokrvna i uprkos svim naporima mojih roditelja i savetima lekara to stanje se nije menjalo (hranila sam se standardnom ishranom). Kada smo 2009. godine odlučili da uplovimo u vegetarijanske vode i počeli sa unosom svežeg soka od koprive i ubrzo zatim sa zelenim smutijima, u roku od 4 meseca sam postala redovan dobrovoljni davalac krvi. Godine 2012. sam rodila predivnog zdravog dečaka. Osamnaest meseci je sisao: krvna slika mi je bila odlična za vreme dojenja, kao i nakon prestanka. Njegova krvna slika je odlična. 2015. godine sam rodila jos jednog predivnog zdravog dečaka, koji je isključivo sisao osam meseci, u osmom mesecu smo započeli uvođenje čvrste hrane. On danas ima 2 godine i 2 meseca, još uvek sisa. I moja i njegova kks su odlične. Verujem da to već govori puno.
Naša ishrana je kombinovana sirova i vegetarijanska. Od namirnica životinjskog porekla koristimo i dalje jaja i kiselo mleko organskog porekla. Životinjsko mleko ne pijemo. Kiselo mleko se trudimo da je češće kozije, a ređe kravlje. Na ovaj korak smo se odlučili jer smatramo da ne znamo dovoljno o veganskoj ili isključivo biljnoj ishrani, da bismo podmirili potrebe vitamina K2 i holina, koji su značajni posebno za decu u razvoju. Učimo o svemu, pa i o ovome, te kada budemo spremni na sledeći korak u našoj ishrani, svakako ćemo ga napraviti. Brojne sirove veganske porodice čiji rad pratimo online, holin i vitamin K uz još neke vitamine i minerale, nadomešćuju suplementima. Kako mi nismo pobornici suplemenata u ishrani, radije uzimamo neke namirnice životinjskog porekla, koje nam naša etika dozvoljava. Svakako se divimo onima koji u našoj klimi umeju i bolje, to je za svaku pohvalu. Podršku za kombinovanu ishranu pronašli smo u knjizi Shazzie “Evie’s kitchen” o ishrani dece sirovom veganskom hranom, gde ona navodi, da su najzdravija deca koju zna ona koja se hrane sirovom i vegetarijanskom hranom sa povremenim unosom kozijih proizvoda i organskih jaja. Sličan način ishrane promoviše i Ka Sundance i njegova porodica sa petoro maloletne dece. Više o ovoj temi možete pročitati na njihovom veb sajtu, kao i kod dugogodišnje raw food promoterke Viktorije Butenko koja u svojoj novoj knjizi Raw and Beyond objašnjava zašto se posle 20 godina na sirovoj ishrani odlučila da vrati poneku zdravu kuvanu namirnicu. Neki sličan stil života živimo i sami:
preko leta, kada ima dosta svežeg voća i povrća naša ishrana je bogatija sirovim namirnicama, a preko zime je manje bogata istima. No u oba slučaja se trudimo da sledimo pravilo da preko 50% svakog obroka treba da budu žive namirnice, jer organizam prepoznaje u svakom obroku unetu hranu kao živu (baznu) ili kao kiselu (koju pokušava da vrati u bazno stanje i troši dragocenu energiju na to). No, bez obzira na godišnje doba u našoj ishrani su svakodnevno prisutni zeleni smuti i zeleni ili ceđeni sokovi od voća i povrća . Slatkiši i grickalice su uvek sirovi. Iz naše ishrane su isključeni šećer, životinjsko mleko, meso svih vrsta, industrijski proizvodi, konzervansi, aditivi, veštačke boje, hidrogenizovane biljne masti, belo brašno, kuhinjska so i industrijski proizvodi. Koristimo heljdino, speltino, ređe integralno pšenično, potom ražano, proseno, kamut, kukuruzno itd. Brašna su uvek integralna. Koristimo himalajsku so, crnu so i ređe morsku so. Od zaslađivača najčešće koristimo med, urme, suvo grožđe, ređe druge zaslađivače. Kada kupujemo voće, trudimo se da kupujemo organsko, posebno ono koje je na “crnoj listi” – listi namirnica koje dosta upijaju pesticide ili nepoželjne čestice iz tla. Voće koje ne možemo da kupimo organsko, kupujemo konvencionalno gajeno i peremo u zeolitu, rastvoru sirćeta ili sode!

O sirovoj hrani neprekidno čitamo novu literaturu i nova istraživanja, jer je to jedini način da uvek budemo u toku i usvajamo nova znanja. Ni jedno od nas nije doktor po struci, niti dajemo savete medicinske prirode. Na našem veb sajtu, kao i u grupi koju vodim o Zdravoj vege ishrani dece na Facebook-u, delim naša iskustva, recepte i iskustva drugih ljudi o kojima smo čitali, kao i informacije do kojih smo došli čitanjem domaće i strane literature o živoj hrani i zdravoj vegetarijanskoj hrani. Maksimalno se trudimo da kod kuće pravimo sve što možemo, a da kupujemo samo osnovne namirnice. Nekada smo imali i svoju baštu sa domaćim povrćem, a uskoro ćemo je imati opet i tome se neizmerno radujemo.

Naš stil života nije samo ishrana i vegetarijanstvo, već jedan mnogo dublji koncept ekološkog života, koliko je to u današnje vreme moguće. Šta to tačno znači: to znači svest o planeti na kojoj živimo i čuvanje planete: korišćenje platnenih kesa, poklanjanje odeće i obuće koju ne nosimo, kupovina organskog pamuka i fair trade namirnica kad je moguće, korišćenje platnenih ili bar ekoloških biorazgradivih jednokratnih pelena, korišćenje biljne kozmetike, biljnih preparata za higijenu kuće, korišćenje menstrualne čašice umesto klasičnih uložaka ili tampona, ekološka sredstva prevoza kadagod je to moguće, izgradnja ekološke pasivne Eartship kuće, reciklaža kada i gde je to moguće, kompostiranje, domaći proizvodi pravljeni kod kuće nasuprot pakovanim industrijskim proizvodima (plastika, karton, otpad, zagađenje iz fabričkih dimnjaka, a uz to i puno nezdravih sastojaka za naš stomak) i naravno kao kruna toga je vegetarijanska ishrana, što je priča za sebe o smanjenju gasova na planeti. Razmišljamo o električnom četvorotočkašu, kada to bude moguće i izvodljivo u našoj zemlji i okolini u smislu putovanja i punjenja baterija vozila. Do tada će neko hibridno vozilo biti odlična alternativa.

2. Koje predznanje je potrebno, da bi se bezbedno uplovilo u ove vode? Pretpostavljam da to nije neko znanje iz džepnog izdanja, već da se odnosi na kontinuirani proces učenja i informisanja.

Upravo tako. Kao i za svaki novi vid znanja u životu potrebna je volja, puno uloženog rada, učenja, čitanja i zaključivanja. Neprekidno čitamo o ishrani i učimo i rado sva svoja saznanja i iskustva delimo sa drugima, tako je zapravo i nastao naš sajt Živeti zdravo, zahvaljujući dragim ljudima dobre volje koji su rado pratili naše recepte objavljivane na ličnom Facebook profilu i uvek iznova ponavljali pitanje: kad ćemo početi da pišemo blog ili sajt, kada ćemo objaviti neku knjigu o našem načinu života, budući da to mnoge interesuje. I tako je pre 7 godina začeta ideja o vebsajtu koji je postao aktivan juna 2012.godine, kada se rodio naš prvi sin.

3. Deca i vegetarijanska ishrana. Da li može (a vidimo da može)? Kako postići uravnoteženu ishranu u pogledu makro-, a i mikronutrijenata? Možda biste nam mogli navesti zamene za recimo – meso, kravlje mleko, mlečne proizvode?

Prema mom skromnom mišljenju, ishrana dece je nešto što zahteva učenje, nezavisno od toga da li smo na klasičnoj ishrani bogatoj mesom ili na vegetarijanskoj, veganskoj ili sirovoj ishrani. Ishrana dece se dosta razlikuje od ishrane odraslih ljudi i u tom smislu je neophodno znati šta im je kada potrebno i šta pojačati u ishrani. Deca rastu i razvijaju se i to je proces koji zahteva puno zdravih masti, malo više proteina nego u ishrani odraslog čoveka, jer su proteini zaslužni za rast, i puno puno vitamina i minerala za pravilan razvoj celog malog organizma. U svakoj ishrani je neophodno voditi računa o kalcijumu, gvožđu, holinu, kompleksu B vitamina, a posebno B12, esencijalnim masnim kiselinama (o kojima ne govori ni pedijatar niti roditelj o tome nešto posebno zna), vitaminu K2 neophodnom za razvoj mozga, kostiju, zuba, D vitaminu, C vitaminu. Polazim od sebe koja sam na standardnoj ishrani bila malokrvna rođena i malokrvna ostala 27 godina, dok se nisam ozbiljnije pozabavila svojom ishranom i maksimalno je korigovala. Dakle, nezavisno od vrste ishrane bebe i deca bivaju i malokrvna i u deficitu D vitamina (kao i odrasli), deficitu kalcijuma itd. Zato je važno biti informisan bez obzira na vrstu ishrane i dati maksimum od sebe da dete dobije sve potrebno i to zahteva učenje. Složena priča, pa hajde da krenemo redom:

MLEKO životinjskog porekla

Iako se smatra dobrim izvorom kalcijuma, istina je malo drugačija. Čovekov organizam može da iskoristi 50-60% kalcijuma iz biljaka, dok iz kravljeg mleka može da iskoristi samo 30%. Konzumiranje velike količine proteina životinjskog porekla (uključujući i mleko) dovodi do smanjenja zaliha kalcijuma u našem organizmu. Zašto? Svi proteini životinjskog porekla su kiseli. Naš organizam je bazan (i teži ka tome da ostane bazan, te kada se previše zakiseli dolazi do nastanka raznih vrsta bolesti). U nastojanju da se zaštiti od kisele materije koja je ušla u organizam i neutrališe štetu koju bi kiseo protein naneo bubrezima i urinarnom traktu, naš organizam koristi kalcijum iz kostiju da neutrališe kiselost životinjskog proteina. Na ovaj način se kalcijum isisava iz naših kostiju, bez obzira na činjenicu da kravlje mleko sadrži 30% kalcijuma koji potencijalno možemo iskoristiti. Ovu činjenicu podržava i argument da je najveći broj obolelih od osteoporoze upravo u zemljama koje konzumiraju najviše kravljeg mleka. Ironija, zar ne?

PROTEINI

Važno je razlikovati potrebu za proteinima od namirnica visokoproteinskog sastava. Čoveku potrebno mnogo manje proteina dnevno, nego što se obično unosi.

Početkom XX veka su istraživanja ukazivala da je ljudima potrebno oko 120g proteina dnevno. Devedesetih je ova cifra spuštena na 80g. Najnovija istraživanja kažu da je dnevni unos proteina oko 25 g. Trudnice, dojilje i aktivni sportisti imaju potrebu za većim unosom proteina. Neka istraživanja kažu da je to u proseku dodatnih 25g.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 5% unosa proteina je zapravo idealno.

U ovom kontekstu meso je visokoproteinska namirnica, koju kada unosimo 3x dnevno, sedam dana u nedelji, zapravo dajemo našem organizmu mnogo više proteina nego što mu je potrebno. Svaka namirnica koju jedemo sadrži proteine u sebi, a visokoproteinske namirnice kao što je meso sadrže puno proteina na jednom mestu, koji su uz to i teško svarljivi. Ako uporedimo lakosvarljivu biljnu superhranu koja je koncentrisani izvor proteina i meso, dnevno se koristi 1 kafena kašičica biljne superhrane prebogate proteinima, to je 3g, dok se u klasičnoj ishrani unese više stotina grama mesa dnevno. Zaključak možete izvući i sami.

Takođe, kada govorimo o proteinima, važno je znati da mi ne jedemo proteine kao takve, već amino kiseline koje se se medjusobno kombinuju stvarajući protein. Proteini se sastoje iz niza aminokiselina. Naše telo koristi 22 aminokiseline, koliko ih je nauka do sada identifikovala (imajmo u vidu da je nutricionizam nauka koja se razvija). Osam od dvadeset i dve aminokiseline smatraju se osnovnim i neophodnim, budući da ih telo ne proizvodi, već moraju biti unete kroz ishranu. Takođe, treba da znamo da se proteini u manjoj ili većoj količini nalaze u gotovo svim namirnicama, te je nedovoljno unošenje proteina veoma teško, iako nije nemoguće. Konzumiranjem različitih izvora proteina u toku dana (nema potrebe za kombinovanjem više izvora proteina u jednom obroku), naš organizam dobija potrebne količine proteina.

U knjizi Viktorije Butenko (Victoria Boutenko) “Zeleno za zdravlje”, možete pročitati da se u jednoj porciji piletine nalazi 222mg tirozina i 261 mg fenilanina (dve esencijalne aminokiseline), dok se u jednoj glavici krecave zelene salate nalazi 205mg tirozina i 272 mg fenilanina. Iz navedenog možemo zaključiti da se iz zelenog lisnatog povrća mogu preuzeti potrebne belančevine za pravilan rad našeg organizma.

Proteini u biljnoj hrani nalaze se najviše u:

• klicama 55%
• alge (spirulina, hlorela, kelp) 40-70%
• Proteini u prahu (npr. protein konoplje) 35-50%
• zelenom lisnatom povrću 35-50%,
• orašastim plodovima, semenkama 12-20%
• drugo povrće 10-45%
• žitarice 8-20%
• voće 1-10%

Npr. spanać, blitva, brokoli, divlji pirinač, rogač, kakao, suvo grožđe, suncokret, susam, seme golice/bundeve, laneno seme, klice heljde, proklijalo sočivo ili azuki pasulj, badem, orah, proklijala kinoa ili amarant, polen, spirulina, maka puder, avokado itd.

Visokoproteinske namirnice u sirovoj veganskoj ishrani:

• 1 šolja proklijalog sočiva= 49g
• 1 šolja proklijalog azuki pasulja= 39g
• 1šolja bundevinog semena/golica= 33g
• 1 šolja sunckoretovih semenki= 32g
• 35g polena sadrži dnevnu količinu proteina (što je više proteina po gramu nego meso ili riba)

Primera radi, kada biste uzimali uz svaki obrok u toku dana 2 supene kašike spiruline, uneli biste gotovo duplo više proteina nego što je vašem organizmu potrebno.

U idealnoj situaciji, uz svakodnevno konzumiranje klica, zeleniša, avokada, algi, voća, vaša ishrana bi trebalo da je dobro izbalansirana i da unosite dovoljno proteina.

Naša porodica koristi različite vrste superhrane u ishrani kako zbog proteina, tako i zbog obilja vitamina i minerala koje superhrana sadrži. Šta sve možete videti u našoj kuhinji: spirulinu, hlorelu, chia semenke, protein konoplje, semenke konoplje, moringu, pšeničnu travu, ječmenu travu, maku u prahu, polen, amlu, shatavari (za mamu), MSM u prahu itd.

Posmatrajući razvoj svoje dece, mogu slobodno reći da se odlično razvijaju i rastu i izgledaju potpuno isto u fizičkom smislu, kao i njihovi vršnjaci, te bih zaključila da je balansirana zdrava vegetarijanska ishrana odlična za decu. Ono što bih takođe napomenula je da se dete hrani kako se njegova porodica hrani. Ne možemo očekivati dete vegetarijanca u porodici gde roditelji jedu meso, kao ni dete koje voli zdrave slatkiše u porodici gde roditelji kupuju nutelu, bombone, čips i koka kolu. Oni nas gledaju, mi smo njihov primer i oni nas kopiraju dok su mali. Tako uče. Zato moramo biti primer svojoj deci i oni to lako upiju.

4. SLATKIŠI. Sva deca ih vole, a ruku na srce, i veliki broj nas odraslih. Kakav je vaš odnos prema njima, na koji način ih pripremate? Ovim odgovorom ćete mnogima, pa i nama koji već neko vreme tražimo inspiraciju na vašem blogu, pomoći.

Zanimljivo pitanje, koje mi često postavljaju naši čitaoci.

Mi smo sa ovakvim načinom ishrane započeli 4 godine pre nego što smo dobili prvo dete. Do vremena kada je on počeo da jede i interesuje se za slatkiše, mi smo već bili veterani u našoj novoj ishrani. Šećer, kupovni slatkiši i slaniši su odavno bili izbačeni iz naše ishrane, čitali smo etikete onih proizvoda koje kupujemo gotove i tako je i deci predstavljeno i tako su naučeni: sve što možemo pravimo kod kuće, ne oskudevaju ni u čemu: pravimo sladolede, čokolade, torte, kolače, voćne rolnice nalik gumenim bombonama, čokoladne bananice, naše sirove bonžite, cedimo sokove, pravimo čips od kelja, jabuka, tikvica. Od klasične vege kuhinje kod nas možete naći razne forme proja, pita, mafina, pravili smo čak i naše domaće toffefee karamele, rafaelo kuglice, nugat tortu, čokoladni namaz alla nutella itd. Naš stariji sin je navikao da se mi hranimo zdravo, da ne jedemo šećer i ne pijemo kupovne sukove, to je deo kućnog vaspitanja. Kada je negde u poseti ili na rođendanu on uvek pita da li tu ima šećera i ako mu kažu da ima, on se zahvali i kaže:

“Hvala, ja to ne jedem.”

Kada kod drugara ili u vrtiću vidi nešto što mi ne jedemo, barem ne u kupovnom obliku, on pita da li to možemo da napravimo kod kuće. Tako su nastali razni naši slatki recepti. Ono što me oduševljava je činjenica da je svestan sa svojih 6 godina šta mi jedemo, a šta ne i što će rado zaviriti u tuđ tanjir u vrtiću, ali neće uzeti ono što mu je rečeno da on ne jede. Tako su nam iz vrtića preneli i baš smo ponosni na našeg malog promotera zdrave hrane. Kada su u vrtiću imali obeležavanje nedelje zdrave hrane, pravili razne postere, pričali priče, pravili zdravu hranu, on je bio glavni i baš je bio ponosan, a i mi.

99% slatkiša koje pripremamo su sirovi, slađeni medom, urmama, suvim grožđem, ponekad i kokosovim šećerom.

OVDE možete pronaći pregršt naših slatkiša u zdravoj i sirovoj izvedbi, a i poručiti ketering ukoliko ste iz okoline Novog Sada.

5. Dojenje i trudnoća. Da li ste nešto menjali u svojoj ishrani? Da li ste uzimali suplemente? Vaša iskustva.

Tokom dojenja i trudnoće uzimam prenatal kapsule sa vitaminima u prirodnoj formi. Smatram da je to poseban period u životu žene u kome treba obratiti pažnju na povišene potrebe za vitaminima i mineralima, posebno folatima. Folnu kiselinu i folate nisam odvojeno uzimala tokom trudnoće, jer verujem da svakodnevnim unosom zelene superhrane i svežeg zeleniša kroz ceđene sokove i smoothie unesem daleko više nego što je uobičajeno kod ostalih žena na klasičnoj ishrani. No, i pored zdrave ishrane, najsigurnije sam se osećala uz kontinuiran unos prenatal vitamina, jer je to poseban period u životu žene: nisam sigurna da li u svakom danu unesem dovoljno svakog vitamina i minerala, a beba se u stomaku razvija samo jednom i šta joj tada ponudimo to joj je osnova za ceo život. Zato sam se raspitala kod onih koji se u vitamine i suplemente razumeju bolje od mene i tokom trudnoće i dojenja uzimala i uzimam (jer još uvek dojim) Thorne prenatal vitamine, koji imaju iskoristivu formu svih vitamina koje sadrže i uz to su prirodni, a ne sintetički suplementi što mi je veoma važno. Uz njih uzimam i K2+D3 vitamine, jer izvori D vitamina su u svim oblicima ishrane od mesne do sirove veoma mali i većina ljudi, izuzev onih koji žive u predelima gde je sunce 365 dana u godini, imaju manjak D vitamina. K2 vitamin aktivira D vitamin u našem telu, a D vitamin aktivira kalcijum, što je značajna sprega. Čim jedan nedostaje, druga dva ne mogu da se aktiviraju u punoj formi. A izvori K2 vitamina u biljnoj ishrani su minimalni, barem u našem podneblju i stoga sam se opredelila za ovu kombinaciju od istog proizvođača kao i prenatal kapsule.

Što se same ishrane tiče, trudila sam se da je ona maksimalno zdrava, domaća. Tokom trudnoće i dojenja sam obraćala posebnu pažnju na gvožđe, kalcijum, unos zdravih masti.

6. Gde vi nalazite inspiraciju?

Inspiracija smo sami sebi, naše zdravlje i zdravlje naše dece. Cela priča je pokrenuta kada je mom mužu data dijagnoza sarkoidoze, autoimune bolesti i ona nam je bila osnovni motiv da menjamo i tražimo bolji način ishrane i stila života, prema uputstvima imunologa naturopate. I kako je situacija pod kontrolom od 2009. godine, sve što smo novo usvojili smo zadržali i srećni smo što smo to mogli da prenesemo deci kao naše iskustvo.

7. Vrtić. Kako se prilagoditi? Čak iako su „vege“ obroci, da li ih oberučke prihvatate ili ne (mislim pre svega na sojine proizvode, hidrogenizovane masti itd.)

Vrtići ne nude soju. Mi je kod kuće ređe jedemo, ali kada je na meniju to je Bio soja, što nam je sasvim prihvatljivo. Hidrogenizovane masti ne ulaze u našu niti dečju ishranu. U dogovoru sa vrtićem, mi smo napravili spisak namirnica koje naše dete ne jede i koje nemamo u ishrani, oni su taj spisak okačili na frižider, i time se rukovode za vege obroke koje imaju u vrtiću. Neke od namirnica sa tog spiska su belo brašno i hleb, šećer, životinjsko mleko, margarin itd. Dosta hrane šaljemo od kuće, a ređe ima obroke pripremljene u vrtiću. Takav je dogovor sa vrtićem od početka i sasvim lepo funkcioniše

 8. Suplementi u ishrani dece- da li i zašto da tj. ne?

Generalno nisam pobornik suplemenata, osim kada drugačije ne može. Ujedno, to je i razlog zašto smo vegetarijanci, a ne vegani, jer prema našim saznanjima u veganskoj ishrani odraslih, a posebno dece, potrebno je dosta suplemenata. Postoje i zastupnici teze da veganima nisu poterbni suplementi, lično nisam jedan od njih. Prema iskustvima i saznanjima do kojih sam došla čitajući knjige višedecenijskih porodica na sirovoj veganskoj ishrani, deci je potrebno kontrolisati i suplementirati B12, holin, K2, neke esencijalne kiseline (DHA i EPA), D vitamin (ovo važi i za nevegane), a po nekima čak i kalcijum i gvožđe, što iz ličnog primera smatram da nije neophodno. Meni lično je to prevelika količina suplemenata i zato smo se opredelili za vegetarijansku ishranu uz unos kozijih fermentisanih mlečnih proizvoda, organskih kravljih fermentisanih mlečnih proizvoda, jaja od slobodno gajenih kokošaka. Mleko životinjskog porekla ne pijemo, ali koristimo fermentisane proizvode. Moja deca od suplemenata dobijaju jedino D vitamin tokom zimskih meseci, bez obzira na uzrast, što i sama uzimam.

 9. Možda biste mogli za kraj podeliti jedan recept sa nama? Prvi mi na pamet pada sladoled, sjajna poslastica za ove sve toplije dane?

Apsolutno savršeni sladoled od jagode

Spoj neverovatnog ukusa jagode, vanile i slatkoće urmi i kremasta nota banane…

• 3 banane
• šolja jagoda
• 1 kašičica vanile u prahu ili ekstrakta
• 4-5 urmi

Priprema:

Otkoštene urme samleti u blenderu sa svim preostalim sastojcima. Treba da dobijete gladak krem koji se potom prelije u spremne kalupe za sladoled. Ostaviti preko noći da se stegne.

Dobije se 6 sladoleda.

Sanja, HVALA ti puno, u ime svih „nas“, što si podelila vaše porodično i tvoje lično iskustvo u pogledu načina ishrane, kao i načina života. Mislim da će svako od nas usvojiti barem ponešto, svako po svojim potrebama, merilima… najlakše je da krenemo od ovog sladoleda koji si predložila na kraju 😉 

Upućujem zainteresovane da posete vašu FB grupu i veb sajt i tamo te kontaktiraju, ukoliko imaju nedoumice, pitanja i sl.