Za sve one kojima se dopala Super limunada u boji, evo nadogradnje tog eksperimenta ili „isto, samo malo drugačije“ 😉
I to u vidu malih vulkana od limuna, sa finom, raznobojnom lavom od sitnih mehurića, a sve to zahvaljujući osnovnoj reakciji limunske kiseline (iz limuna) i sode bikarbone. Ideju nam je dala drugarica Maja uputivši nas na ovu čaroliju, evo OVDE.

Šta nam je sve potrebno?
– 1 limun
– soda bikarbona
– deterdžent za posuđe
– prehrambene boje (setila sam se nekih starih, kada sam se upuštala u igru sa fondanom)

Tri eksperimenta odjednom, oooo daaaa

Odsekla sam vrh limuna sa jedne strane i nožićem, kojim inače izdubim jabuku tj. odstranim joj košpice i taj srednji deo, sam praktično cedila limun kroz taj otvor, tako da sav sok ostane unutra. Nikako nije mogao da „sedi“, Mr Lemon, pa sam ga stavila u užu čašicu i postavila na beli tanjir, da krajnji rezultat bude efektniji. Ljubičica je sipala boje u limun, pa malo deterdženta za posuđe za još finiju penu (i mirisnu, jer je imao lavandine note, mmmm), a ona je meni prepustila dodavanje sode bikarbone, recimo 1 kašičicu. Potom je kašičicom pažljivo mešala sadržaj u limunu i za sekund, dva, pojavila se fina lava. Želela je da dodaje boju po boju i da tako prati promene. Pokušala je da stavi ručicu u limun, pred kraj burnih reakcija, ali je ranica na prstiću sprečila, pa je mama „morala“, čitajte uživala u istiskivanju soka limuna- do poslednje kapi.

Šta se tačno dogodilo?
Kao što sam na početku napisala, u osnovi se dogodila reakcija između kiseline (limunske) i sode bikarbone- natrijum bikarbonata, usled čega je nastao ugljen dioksid i natrijumova so (Na- citrat), što objašnjava nastanak finih mehurića. Limunska kiselina je često korišćen prehrambeni aditiv, pre svega u bezalkoholnim pićima, kao konzervans i aroma.

Neko reče THE i to beše END.

About The Author

Ostavite odgovor

Close