Prođe i ovaj kišni vikend. Zeznuto je to kada naviknete dete na svež zrak, a onda vas dva dana usred maja, kišovita, hladna i vetrovita, šahmatiraju. Više se zbog Radosne nismo izlagale tom nevremenu. No, nije bilo tako strašno. Jedan ceo dan smo bili kod kuće, pretpostavljate najviše u našoj kuhinji 😉 Pekli smo, mirisalo je, sladili se, slikali, pečatirali, đuskali, čitali, putovali u Afriku (Ljubičici nekako omiljena destinacija), ja sam malo bila dete, a ona mama (iskoristih priliku da joj ukažem na neke njene Uh-ove i bezrazložne treskavce), pa red prodavnice, red biblioteke… danima je jesen sedela na stolici proleća. Danas mi se ipak čini da je proleće izmaklo stolicu jeseni, trusnula je ihahahaaa i sad joj valjda više neće padati na pamet da gura nos gde mu mesto nije.
Od svega nabrojanog Ljubičicu je najviše obradovalo „maskiranje“. Setila se boja za lice, koje smo kupili za februarske maškare, i poželela jedan umetnički izlet. Moooože, sve može. Ona i ja same. Prvo ona mene, pa ja nju. Ne smem da se gledam u ogledalo dok ne završi (i bolje ;)). Toliko je to zabavilo, da ja rečima ne mogu opisati. Smeha i smeha ha haaaa! Evo kako je to izgledalo.
Najpre sam bila maca, pa Mini Maus, pa… Indijanka.

 

Onda sam ja nju. Princezica sa pegicama (da vidi da su i pegice kul). No na kraju je ona uzela četkicu u ruke i usta poplaveše. Teška srca je obrisala šminku. Definitivno dodajemo ovo u igru iznenađenja. Evo još malo sličica 😉

 

Sad sam se setila i njenih komentara dok me je šminkala: „Ne boj se ništa, sve će biti u redu, nećeš biti smešna“ 🙂

 

About The Author

2 Comments

  1. Hahahaha…uživancija 🙂

  2. hehehehe, jeste draga, prava uživancija bojancija 😉

Ostavite odgovor

Close