Category Archives Hajde da se igramo

Virus prošao. Temperature optimalne. Glavice ne bolU. Grlca ok. Uslovi optimalni za buđenje pundravaca. Juče kišovit dan, tesan u svakom smislu. Danas sunce, nema veze što vetar nosi. Sunce je. Dobro je. Svi jedva čekamo šetnju, ali nekako na kraju, khm, zaborave patike u bašti, pa baš tu i tu jaknu na balkonu, pa trakicu za uši ko zna gde,…

Naša je Radosna velika devo'ka, TRI godinice napunila, kaže: vidi kolika sam, mogu u školu! :) To je naša Božica, svetlost dana je u Božićno jutro ugledala. Pa smo porodično proslavili Praznik rođenja Hristovog i Radosnicin rođendan, uz Ljubičicinu omiljenu kapri tortu. Dok je proslava sa drugarima bila predviđena za naredni vikend, u našem domu. U vrtiću imaju neka svoja pravila…

Pre tri godine je to izgledalo ovako: Ljubičica, tada trogodišnja, i ja, u akciji izrade čestitki za sve mile nam i drage... huh... ali gledajući sada ovu fotografiju divim se njenom strpljenju, a prisećam ushićenja i radosti. Ove godine nam se u neka popodneva spontano ušunjalo to stvaralaštvo, iako redovan stanovnik tih sati kada smo bez obzira na dan zajedno…

Za Tihu edukativnu knjigu ste verovatno već čuli... Ipak, ukoliko niste, Tiha knjiga (eng. Quiet book) predstavlja ručno izrađenu knjigu od tekstila, u kojoj svaka stranica donosi novu aktivnost ili set aktivnosti za dete, koje će ga zaposliti i zabaviti istovremeno, a sve to uglavnom u miru i tišini (ne baš uvek, ne računamo uh, oh, hm, jao, kako i…

Poželela sam nekoliko puta da pišem o dečijoj literaturi :) koju konzumiraju moje dve devojčice, možda sam čak negde i obećala... ali kada se ukaže prilika i želja poraste, shvatim da nismo kod kuće, te ih ne mogu prikazati i u slici, a to, priznaćete, nije to. Verovatno se takav post neće ni pojaviti, ali sigurna sam da hoće postovi…

Stiže priča o paučku skoro pa pre najave (ako uzmemo u obzir moju dinamiku u poslednjih mesec, dva)! Juče smo se par puta pripremale na izlazak iz kuće, pa nas je kiša odgurnula nazad... i kada smo konačno krenule u pohod, poodmakle nesmotreno, na krilima naših priča i planova... PLJUSAK! A polje... a toplo... pa vriskanje, glasno smejanje, trčanje, Radosna…

Kakvo je ovo proleće, šta kažete!? Ne pamtim april, kada sam iz džaka sa već odloženim zimskim stvarima izvukla Ljubičicin skafander, kapu i rukavice da bi mogla u dvorištu da napravi sneška, kojeg je sunce sutradan istopilo, a skafander se tog dana zamenio laganom jaknicom. I kiše... one iznenadne aprilske su se preselile u maj, pa taman da izađemo iz…

puno, najpunije maženja i mnogo više slobodnog vremena (dečijeg ;) a ja ga, po potrebi, izmislim). Mnogo je bila tužna Ljubičica kada smo ustanovili boginje, jer "ja ću sada da vas zarazim". Duša. Posle dan i po ih je prihvatila, kao ne mnogo strašnu bolest. Veoma pažljiva prema plihovima, poslušna, mazna... samo "dosadnoooo mi je" odjekuje! Zato sam vreme Radosninog…

Ljubičica i Flora. Drugarice. Prave. Sve vrca od energije. I ljubavi, i sreće, i suza, i svađica sitnih. Mnogo se vole. Pa se trudimo da se što češće družimo. U decembru smo ih vodile u zaista sjajnu igraonicu Minicity (mislim da se nalazi i u Beogradu, Podgorici...) sa sjajnim konceptom, gde klinci i klinceze ulaze u odeću i obuću nas odraslih, a…

Dugo mi je na umu priča o slovima, ali nikako da je ispričam. Valjda joj je morala prethoditi vremeplovska priča o mojoj osnovnoj školi. I sad nemamo kud, nego u slovarice ;) Jedna od "misija" tate i mame Tičice je definitivno bila, i još uvek jeste, da deca zavole knjige. Moja majka je jednom rekla, kako će naša deca zbog…

Close