Category Archives Dnevnik jedne mame

Dugo mi je na umu priča o slovima, ali nikako da je ispričam. Valjda joj je morala prethoditi vremeplovska priča o mojoj osnovnoj školi. I sad nemamo kud, nego u slovarice ;) Jedna od "misija" tate i mame Tičice je definitivno bila, i još uvek jeste, da deca zavole knjige. Moja majka je jednom rekla, kako će naša deca zbog…

Spremamo pesmicu za Svetog Savu, kod bake. Upravo te dve činjenice su me bez pitanja spakovale brzinom svetlosti u vremensku mašinu i vratile u godine koje se potpuno razlikuju od ove u kojoj smo- umesto dvojke kec, na mesto nule devetka, nije jedan nego devet, a zadnja brojka je promenljiva. Ovde, kod bake, je sjajno i to, što kad god…

Jedno moje razmišljanje i stranica dnevnika od pre četiri meseca. Namerno neću da korigujem. Jer ovako se vidi i put do kompromisa koji sam napravila. Spremnost na promenu mišljenja. Ne diram suštinu, samo prilagođavam datim okolnostima (ja, zagovornik konsenzusa, a ne kompromisa ;)). A naša Radosna više nije bebe...sad je velika, neodoljiva bebe, za koji dan jednogodišnjakinja. Uh :') Slavimo…

Sećanja... Kićenje, ne samo jelke, već celog stana, je bilo od posebnog značaja. Ukrasi su bili raznobojni, jelka u poređenju sa današnjim crveno-zlatnim, plavo- srebrnim, “tematskim ;))”, je bila u fazonu- sve mi boje lepo stoje. Pravila sam, sećam se, ukrase, obično su to bile bombone i pahulje. Kićenje zidova i plafona ukrasnim trakama, ispisana ukrasima godina koju dočekujemo...i neizostavne…

Jedno decembarsko jutro mi se samo upalila svećica, mislim sijalica- zašto ne bih organizovala dečiju prazničnu radionicu u svom rodnom gradu, gde ionako provodimo Božićne i novogodišnje praznike, kao i svake godine. Ideju sam poverila pravim ljudima, mislim dragim mama-prijateljima, koje su je odmah učinile opipljivom- Maja i Suzana, hvala. Marija, dunula si mi vetar u jedra. Opština grada Vrbasa…

Poželeh da se na blogu nađe i ovaj zapis, kako smo Ljubičica i ja prošle godine pravile novogodišnje i Božićne čestitke… oko tridesetak, čini mi se 😉 Bio je to ozbiljan i kreativan posao, trudile smo se da bude svaka unikat, posebna, radile ih onako, s dušom, svaku je ona potpisala. Uručene su lično ili po pošti. Ove godine (već sada znam) teško da ćemo ponoviti isto 😉
Zato bi mi bilo simpatično, da svi vi koji ste dobili našu razglednicu (kumovi, prijatelji, rođaci), a znate i dalje gde je, prikačite njenu fotku na objavu ovog posta na našoj FB stranici.
Do tada evo naših fotki iz arhive. Pitali su me ovih dana za ideje… možda se poneka nazre na fotografijama, a ja verujem da ćete vi imati i samo svoje, originalne rukotvorine, pa ih podelite sa nama 😉

Što nam se dopada ovo zalutalo proleće u novembru, jaooooo ;)I to baš posle svih jesenjih čari u oktobru, najlepših boja, ispraćenog ciklusa lišća od zelene, preko crvene, narandžaste, žute i braon, vrednog prikupljanja kestenja, radionica sa jesenjim materijalima, dodira lista, zemlje, lakovane površine kestena...trčkaranja kroz barice... Pa i oni hladniji i kišovitiji dani, koji su nas zarobili u kuću…

Osvrt na jedno lepo, vrelo, letnje popodne u Predjamskom gradu- najvećem zamku u pećini, upisanom i u Ginisovu knjigu rekorda. Udaljen je od naše kuće svega 15 min, tako da ga obiđemo često, prošetamo, popijemo kaficu, a neizostavna je preukusna domaća pita sa jabukama ;). Kad god bi nam neko došao u posetu, ovde bismo se dovezli i popili kafu sa…

Close