Leto je, more je.

Neko reče i nazva ga- vitamin sea. Opravdano, jer… more je more. Sva čula na izvoru napojena, duša umivena, misli pročišćene. Takav je moj doživljaj mora, mislim, oduvek. Tamo sam kod kuće.

Sa decom letovanje dobija neku drugu dimenziju 🙂 ali, kada ga prilagodimo novonastaloj proširenoj situaciji, sve gorepomenuto i dalje važi.

Dugo nisam pisala na ovom svom parčetu internet neba, neću ni da pominjem koliko dugo. Dnevnike dečije, otkako blog postoji, retko ispisujem. A ovi morski dani zaslužuju da budu zabeleženi, malo rečima, malo slikom. Dok, poneko naše iskustvo možda može i vama da koristi!

Grčka. Sitonija. Drugu godinu za redom. Isti grad. Vurvuru. Ali drugi smeštaj, koji bih toplo preporučila svima*.

Kuća na plaži nudi mnogo, meni sve, tako da je i nešto viša cena u odnosu na drugu borbenu liniju, gde bejasmo prošle godine, opravdana. Nema kafića, nema rastorana u blizini. Nema distrakcije i suvišnih troškova.

Ljuba i ja…mir i tišina i more ispred nas

Ima parče plaže na kojem dobijamo ležaljke i suncobran, pesak, dugačak plićak, a dva metra iznad ležaljki prirodnu hladovinu na vrtu ovog poseda. Smeštajni kapaciteti su taman toliki, da je dovoljno društva na plaži, ne i gužve. Za nas, to je komfor i po. Da se ja spustim izjutra sa decom do plaže dok tata Tičica ne „izmeditira“. Kada nam se on ponovo pridruži, ja svojih pet minuta ispunjavam plivanjem. I dok plivam i ronim ne mislim gotovo ništa, a osećam neizmernu zahvalnost i blagodarim naglas.

A dečijih pet minuta traje…pa, ceo dan! 🙂

Ljubičica pliva i roni, ribica prava. Vešto nalazi društvo, mada se pripremala dan ili dva da priđe devojčici iz Rusije, sličnog uzrasta, a rekla bih i temperamenta i interesovanja… kada se i to desilo, uzbuđeno mi je saopštila- tata je bio u pravu, deci za igru nije bitan jezik!

Majkina duša.

Radosna, dvogodišnja neustrašiva devojčica, obožava vodu. I sa rukavićima, i bez njih. I nad vodom, i pod vodom. E to je bila neverovatna olakšavajuća okolnost. Al’ ima Radosnaja svoje momente, nije da nema. Recimo- tuđa imovina je privlačnija od moje i vrlo brzo može postati moja. Kao vodena prskalica našeg drugara Marka (4). Toliko su bili naporni u prepucavanju čija je to prskalica, da je Markova divna mama Ivana odlučila da je više ne donosi na plažu- da i nas dve malo danemo dušom. Ležanja nema, odmora u plićaku ima, oprez uvek na vrhuncu. Ali to sve ide uz te dve sitne godinice. I čini mi se da mi nije teško palo (sad kada se posle nedelju dana prisećam svega :)). Deca mlađa od nje su joj kao igračke koje bi ona samo grlila i ljubila. Pa i tu oprez dobro je došao…eh…

Moja, ne moooja prskalica… i tako u nedogled 🙂

Kad krenem po voćnu užinu, vratim se sa plastičnom kesom pride, a u njoj sve mekano i šareno- VODENI BALONI (Sanja, hvala na ideji, VT)!! A oni spajaju decu na plaži. Istina, poneki mi pukne dok ih punim, budem mokra kao čep, al’ ne odustajem. Radim na tu dečiju radost i koji minut mira.

Sve se ovo događa u mesecu JUNU i verujte mi ponovila bih i isto mesto i isto vreme. Jer sunce još uvek ne prži jako, pirkao je danima vetrić, nisam gledala na sat, do kada smemo biti na plaži, i ja se konačno opustih, iako, priznajem, trebao mi je dan-dva adaptacije na odmor. JU! Mislila bih da sam čudak, da mi moja divna Ana ne potvrdi u svom iskustvu isto, na samo 40km udaljenosti od nas. Eto, i to postoji. Gužve manje, cene smeštaja niže.

Naravno u najtoplijem delu dana, tih par sati, smo u sobi. Neko spajki, neko se donkihotovski bori protivu sna, eee Ljuba moja mila. Ona je rešavala neke logičke zadatke, čitala knjige, ili se ljuljuškala u hladu, dok je tajo pekao roštilj. Ja bih, i kada je kuharska palica bila u Njegovim rukama, ipak imala posla u kuhinji- dodaj ovo, može li ono, iseckaj i sl. Al’ nema veze, ionako sam znala da sam bezveze ponela onih par tanucnih knjiga na odmor. Ima dana 🙂

U pokušaju relaksacije uz knjigu 🙂
Ljuba, umjetnik, slikala

Za zadržavanje dece pod suncobranom, koristila sam sledeće metode:

  • užinu
  • vodene boje, kojima su bojile ogromne šišarke sa obližnjeg bora, butkice, kolenca, stomačiće i sl.
  • baloni od sapunice i varijacije na temu
  • igra sa školjkama i rakom samcem (e, to bi znalo da potraje)
  • malo plastike
Radosnaja u umetničkom zanosu
Ljubičica i kičica- dobitna kombinacija!
Wow baloni!
Balončići
Rak samac danima je bio zanimacija, posle su ga vratile u more

(a po povratku sa letovanja, a u nastavku odmora kod bake, kupih kod Kineza jo-jo, karte Uno, obične balone, krede… možda i to može za pod suncobran. Knjige i nalepnice su ovog puta uvek ostajale na suvom)

A što se hrane tiče- ja volim kada ja tj. mi kuvamo. Kuvanje mi nije neka pasija, ali na moru mi ne pada ama baš nimalo teško. To mi je garancija da će deca dobro jesti, bez trčkanja za njima, nagovaranja i što je najvažnije bez iskidanih živica, jer Radosna kada uđe u nov prostor, najmanje što želi je da sedi i jede, istraživanje tada nema alternativu. Jelovnici su letnji, brzo se sve priprema, deci zanimljivo i strava jer pržim krompiriće, i to ne jednom, što kod kuće skoro da nema (do ovog leta, osvojili su me mladi krompirići, prženi mladi krompirići). Da se prisetim baš tih „delicija“ u vreme ručka, a vama možda kapne neka ideja:

  • riba na roštilju, skoro svaki drugi dan
  • supa iz kesice (koju inače ne spremam) obogaćena povrćem i paradajz čorba, skoro svaki dan
  • makaroni „bolonjeze“
  • meso sa roštilja, ražnjići i slaninica
  • drugi dan polovina tog mesa spremljena na drugi način- pečena u kesi, u rerni, sa krompirićima i drugim povrćem
  • prilozi, a meni koja sam postila glavno jelo: prženi krompirići, kuvani klot pirinač ili pirinač sa povrćem ili sataraš, testenina, povrće pečeno na roštilju
  • sveže salate i masline
  • za mene koja ne jedem ni meso ni ribu, osim jedne- rio mare tunjevina, kao povremeni dodatak

*neki od nas ne konzumiraju piletinu, pa je uopšte nije bilo na meniju, a nju naravno najbrže i najlakše pripremite na sto i jedan način

Čini mi se da je to to. Ništa posebno, nikakva topla voda, al’ ukusno preukusno, uz pivce hladno (18+) i zvuk mora. Deca zadovoljna i sita, a majci kao majci, to zapravo jeste jako važno.

Doručak, skoro pa kao kod kuće:

  • palenta sa domaćim kiselim mlekom (i kozje je prolazilo kao „kravlje“)
  • tost sendviči (kod kuće ih neeeeemaaaa)
  • pečena jaja
  • ovsena kaša
  • heljdina kaša
  • američke palačinke (jer se brzo pripremaju)
  • prženice (ni njih kod kuće, osim kod bake, nema)
  • divne grčke smrznute pitice sa sirom
  • ponela sam par posnih namaza od kuće: humus, puter od kikirikija, veganski čokoladni namaz- i deci je to bio eurokrem, domaće marmelade

A za večeru je bilo svega, uvek iskorišćeni prilozi preostali od ručka- makaroni sa sirom, pirinač sa povrćem ili mekim sirom, griz, namazi i sl.

Užina, prepodnevna- voće, puno voća. Njihovu plastičnu posudu sam punila uvek miksom zdravijih grickalica, koje sam ponela od kuće (biogric, štapići sa susamom, ovsene i lanene pločice, suvo grožđe i brusnice, bademi, smoki od prosa, musli), kao i nestvarno lep musli miks i kandirano voće iz Soluna (ako obilazite ovaj divan grad, tu prodavnicu na obali mora ne propustite, moram se prisetiti imena, a vi se setite tamo mene, hehe). Ponekad i nešto konkretnije, kada bi bile gladne, ali to je uglavnom bilo to.

Užinaaaa!

Naravno da nekome ova varijanta uopšte ne odgovara, al’ meni je puj spas za sve nas 🙂

A poslednji dan- morske ale i nemani! Mama Tičica, ja, stala na morskog ježa i ošišala ga za par bodlji. Pet minuta nakon toga Radosnu opekla MEDUZA. Naravno da sam zaboravila na bodlje kad je nju počelo da peče… puno ljudi je bilo oko nas, i onih koji veći deo godine borave na moru… Kako se u prvim minutima nije popiškila na opečeno mesto, a u međuvremenu ga već jogurt hladio, smo poslušali savet i oprali toplom vodom i sapunicom, nakon čega smo lagano karticom prelazili u jednom smeru preko plihova. Sve je splaslo… led nije trpela, jako kratko i malo, al’ je zato neustrašivo opet uskočila u vodu. Narednih pet dana sam oralno davala antihistaminik i prskala Aloya First sprejom. Nažalost, nezgodno je mesto, koleno, i od pada je nastala rana, koja se obnavlja i teško zarasta. JEŽ… tri sata te noći sam umesto pakovanja iglom mučila sopstveno stopalo. Najpre vrelo maslinovo ulje na vaticu pa na iglice koje su bile duboko pod kožom..da ih umrtvi…a onda igla.. neko reče vazelin i ja sam verovali ili ne poslala muža po isti, da bih se bezbolno rešila istih (nakon ulja namazati vazelin, kažu, same izađu), ali nije išlo. Jedva izvadih veći broj tih malih opakih iglica, ukočena i isplakana.. a evo noćas, posle nedelju dana, isplivala jedna iglica van. Ne ponovilo se. Ni vama ne želim, al’ eto, nek’ se zna!

Netipično za nas, tačnije za tatu Tičicu, je boravak na jednom mestu. Al’ sve što to nije, bi nam posle tolikog puta bio umor. Prošle godine smo bili prinuđeni da obiđemo divne plaže Sitonije i zaista su i lepše nego na fotografijama. No, ovo što se dogodilo ove godine, za mene ima značenje odmora. Dva dana lutanja po Solunu i obilazaka muzeja, zadovoljilo je tu „glad“. Pritom su tata i Ljubičica išli u muzeje, koje ja obiđoh lani, a ja sam se sa Radosnom zabavljala u nekom hladu, pa i spavala 🙂  A jedno slobodno prepodne je tata Tičica imao za svoju dušu, kroz pustinju i prašumu 🙂

Mislim da traje celo leto u Muzeju Vizantijske kulture u Solunu
Popodnevna dremka 🙂

Sve bih opet ponovo.

Divna okolnost je bila da su nam prijatelji letovali u blizini, na jednoj od najlepših plaža Sitonije, pa je i taj dan proveden u njihovom društvu bio sa pet zvezdica.

Drugari!

Ruku na srce, baterije smo napunili za narednih mesec dana u ravnici među svojima. Posle ćemo opet zapjevati- na more pooođiiimooo, i put pod točkove… ka domu u deželi.

Jao da, apsolutni letnji hit su nam bili Flamingosi i „Ludi letnji ples“. Rešavali su neizdrž u autu, uvek posebno iščekujući starog, dobrog Luisa…

* nije reklama, ali toliko smo zadovoljni, da toplo preporučujemo apartmane i studia Anna Karra u Vurvuruu

Predah u Skoplju, koje decu asocira baš na ove konjiće
Ali kad se zaigraju, to je bajka.
Radosnaja <3
Nered sakrih majčicama, slike radi.

Sestre.
Perspektiva 🙂
Radost!
Karidi plaža, jedan jedini obilazak.
Anna Karra Studios & Apartments
More, mooooreeee…
Sami na plaži..
Radosna u ulozi damice.
Dok tata ubacuje kofere, mi… 🙂
Igra.

About The Author

Ostavite odgovor

Close