Ako mene pitate, čega se sećam u vezi sa tim mlečnim zubićima, rekla bih- mama, končić, jezik u rupici od izvađenog zuba. Ne sećam se, da mi je to bilo wow! važno, mada sigurno da jeste, samo je taj deo sećanja izbledeo.

Ali zato je tu Ljubičica, da dâ sećanju boju, a sadašnjem trenutku intonaciju.

Prvi zubić je napustio svoje bele drugare, na njenu OGROMNU RADOST! Tri dana je trajala ta naša akcija. Ona rešena da rasklimani zub treba da ide napolje- rasklimava ga, pere pet puta na dan u nadi da će ostati u četkici za zube, ali je prva dva dana bio uporan, isto koliko i ona. Kaže mi: “ Izdržaću bol, samo ga izvadi!“ Ma šta da izdržiš bre… joooooj. Baš sam se nekako…hm..uplašila. Da li ću ga dobro uhvatiti, da li ću znati, treba li cim ili klim ili čup…baš sam bila na mukama. Onim pravim, a ona na slatkim. Čekala je nestrpljivo taj trofej „velika sam, velika“, iako neretko izgovara da ne želi da poraste, jer joj je baš lepo da je dete. Meni zubić klizi, preznojavam se, pa se dve noći sažalila na mene i pustila me posle pola sata na čitanje priče. Ali treću noć je čvrsto rešila da puštanja nema. Dobro. Posle tuširanja udobno se smestila i čeka svoj zub. Nikad spremnija. Morala sam to i ja ispratiti, pa pomerih zub, tu jediničicu dole desno, malčice više ka unutra i čulo se ono grozno kvrc. Posle kvrca dva puta tamo vamo i tanananaaaa- zubić je bio u njenoj ruci! Pa ja vam tu sreću i uzbuđenje ne mogu opisati, najpre njeno, a odmah zatim i svoje! Odmah je počela da raspreda priču o nosačima zuba- zubnom mišiću (zobni miški), zubić vili… Slušala je i čitale smo dosta priča na tu temu ranije, gledale predstave, ali joj ja nisam iskrojila našu priču, već sam pustila da teče onako kako njena mašta diktira. Odmah smo pronašle lepu kutijicu, smestile ga u nju, pa kutijicu kraj jastuka. Očekivala je novčić. I naravno dobila, izjutra, kada se probudila pre prvih petlova, ugledala je novčić sa brojem dva i odmah zaključila, da se ta dvojka odnosi na njih dvoje, i mišića i vilu, znači da su je oboje posetili. A pošto oni odnesu zub, popodne je tugovala za tim biserom, pa smo i mi promenili tok ustaljenih priča o čuvarima zuba 🙂 i povratili biser-ka u divnu, cvetnu kutijicu.

Odmah posle „dobro jutro“ je u vrtiću ponosno pokazala rupicu, svoj zubić koji nedostaje, koji je obradovao svojim odlaskom, ni manje ni više nego baš na njen ROĐENDAN!!!

Veliki dan moje velike devojčice!!!

prva jedinica u kutijici naše Ljubičice

* fotografija preuzeta sa http://www.livestrong.com/article/226901-how-many-baby-teeth-do-humans-normally-have/

About The Author

Ostavite odgovor

Close