Dugo mi je na umu priča o slovima, ali nikako da je ispričam. Valjda joj je morala prethoditi vremeplovska priča o mojoj osnovnoj školi. I sad nemamo kud, nego u slovarice 😉

Jedna od „misija“ tate i mame Tičice je definitivno bila, i još uvek jeste, da deca zavole knjige. Moja majka je jednom rekla, kako će naša deca zbog sveprisutnosti knjiga iste omrznuti. Šalu na stranu, ljubav Ljubičice prema knjigama je sasvim prirodna stvar (čitali smo joj dok je još bila u stomaku :)). Muž i ja volimo različitu literaturu, pa je stoga i broj knjiga po kvadratnom metru dosta velik, ali nam se interesovanja ipak ukrštaju i to na dečijoj literaturi. I o tome želim da pišem u posebnom postu, kada se vratim kući i budem u mogućnosti da vam prikažem primerke koje preporučujem i koji su zaslužili mesto u dečijem Dnevniku. Ljubav prema knjizi povlači za sobom ljubav prema slovima. Logično. U zimu pred drugi rođendan su teta Emi, žena koja je čuvala Lju dok sam završavala doktorat, i Ljubičica vrlo često igrale jednu igricu sa slovima, bez obzira što je predviđena za uzrast 8+, njih dve su je prilagodile i iskoristile za upoznavanje sa slovima, ređale su po tabli tako slovo po slovo i vrlo brzo, meni se činilo prebrzo, je Ljubičica prepoznavala i razlikovala sva slova, latinična za početak. U toku druge godine ih je ispisivala, najpre samoglasnike, pa potom slova svoga imena. I sve to spontano, bez namere da mi dete čita i piše sa tri godine (mama kaže da sam ja u tom uzrastu aktivno koristila ćirilicu i latinicu). Igra je započeta u zimskim danima, koji se usled lošeg vremena oduže, posebno kada se ne družimo sa tv-om. I onda se isto tako spontano nadograđivala, novim igricama, poput Na slovo, na slovo, koju i dan danas igramo, novim igračkama, poput bockalica koje je dobila na poklon, ispisivanja prvog slova reči predmeta koji bih joj nacrtala (pisala sam o tome) itd. Porodično gledamo kviz Slagalica, kada je po prvi put pridala važnost ćirilici i sama tražila razlike između dva pisma. Već godinu i po dana, a možda i više, piše poruke, pisma, čestitke, tako što mali broj reči zna sama da napiše, a ostalo joj diktiram, spelujem. Jako interesantan događaj se desio prošlog meseca, kada smo organizovale Prazničnu radionicu. Deca su ispisivala čestitke u ćirilici. Posle par dana, kada smo hteli da pošaljemo čestitke prijateljima, ona je izgovorila željeni tekst koji sam joj potom diktirala i znate kako je pisala? Ćirilicu! Ja sam bila preiznenađena. Ali eto, bila je to sasvim dovoljna motivacija. Istim tim našim prijateljima se ovim putem izvinjavam što možda očekivane čestitke nisu stigle, ups, izgleda Deda Mraz nije skrenuo levo kod Albukerkija 😉 uručićemo ih lično.

6

5

Skoro godinu dana sam redovno brisala prašinu sa kutije sa Montessori peščanim slovima. Kad god bih je ugledala upitala bih Ljubičicu, hoćemo li danas da se igramo sa njima? Pa bi slova usled njenog odričnog ili neodlučnog odgovora potpuno potisnula u… zaborav. Prošle jeseni smo ih konačno otpakovale i krenule u akciju. Ova slova su sjajna, pa evo par reči o njima. Ona su pisana, jer je Marija Montessori bila mišljenja da ih deca lakše pišu nego štampana, isto kao što deca najpre pišu krugove, a potom ravne linije. Tako se reč piše bez prekida, retko se mešaju slova, a i ne događa se toliko često da deca počnu da pišu slova kao da ih gledaju u ogledalu. Deca najpre prstićima, spojenim kažiprstom i srednjim prstom, prelaze preko peščanog slova u zadatom smeru i tako ponavljaju nekoliko puta. Potom im pripremite tacnu ili neku posudu sa recimo pšeničnim grizom i oni dobiju zadatak da sami prstićima ispisuju slova. A sledeći, poslednji korak je da slova ispisuju olovkom na papiru. Izaberu se svaki put po tri, četiri slova, izbegavaju se slična po obliku i glasu (kao što su m i n). Najpre se malo igrate glasovima, povezujete sa slovima, npr. prvim slovom neke reči. Potom date instrukcije detetu da vam npr. donese slovo a, slovo m da tati i sl. Ili da pronađe što više stvari na slovo m i dâ ih na jedno mesto. Mi smo svaki put nakon učenja novih slova, združile nove sa starim karticama i igrale sledeću igru- ko ima slova u rukama odlazi sam u jednu prostoriju, recimo dnevnu sobu i slova stavlja na predmete koji počinju tim slovom, slova pritom mogu biti poluskrivena. A onda drugi „igrač“ traži ta slova. Pa se uloge zamene. Zanimljivo mi je bilo kako se snalazila kada nikako nije mogla pronaći predmet na zadato slovo, kao jednom prilikom slovo d, pa je stavila na policu, jer je od drveta, ili slovo o na tetrapak od mleka, tj. na oko od krave.

Za više informacija pogledajte blog Montessori gnezdo, a možete ih naravno pronaći u sklopu kutije sa tablicama peščanih slova.

1

Da završim i zaključim- po mom mišljenju jako je bitno sve raditi kroz igru, posebno sa malom dečicom, bez prtiska, pratiti njihove želje i interesovanja, probuditi dete u sebi, zagolicati maštu i onda će i ono što im je bilo nezanimljivo odjednom, vrlo brzo i lako, postati predmet njihovog interesovanja. Istina je, svi pre ili kasnije nauče da čitaju i pišu, pa i kada dobijem ničim izazvan ovakav komentar nemam želju za daljim debatiranjem, jer ja se sa njim/a slažem, ali smatram veoma bitnim način na koji se igramo sa najmlađima, kakvim sadržajima ispunjavamo njihovo vreme, čime zapošljavamo njihove ručice i mile nam glavice.

Toliko od nas za vas.

Na slovo, na slovo…

LJ– ljube

V– vas

T– Tičice 😉

2
prva vežba
4 mont
prstićima po grizu

 

3 mont
igrice


About The Author

Ostavite odgovor

Close