Sve nas, roditelje, bez sumnje zanima i neretko brine bezbednost igračaka koje su dostupne našoj deci. Izbor je prevelik po mom mišljenju, a igračka u originalu ali i u brojnim kopijama pristupačna za gotovo svaki džep. Nakon prazničnog darivanja sam se podsetila jednog događaja iz 2012. godine, kada smo koleginice, mame doktorantkinje, donele poneku igračku svog deteta, među njima i one koje su im najčešće u rukama (eh, da su samo u rukama) na analizu našem timu, koji je pomoću posebnog XRF aparata određivao sadržaj metala u njima, za nas posebno zanimljiv sadržaj potencijalno toksičnih metala (služiću se u daljem tekstu ne baš tačnim izrazom, ali zbog lakšeg razumevanja – teški metali). U žutoj kašičici, delu kuhinjskog seta moje ćerkice, a potom i svim žutim delovima, pronađena je izuzetno visoka koncentracija olova i arsena, daleko iznad gornje dozvoljene granice. Ti podaci su bili dugo javno dostupni, a kašičica, zajedno sa drugim kritičnim igračkama poslata na dalju analizu u Ministarstvo zdravlja R Slovenije (u te analize nisam kasnije imala uvid). Moja prva reakcija je bila naravno uklanjanje igračke iz vidokruga deteta i obaveštavanje organizacije za zaštitu prava potrošača u Srbiji o spornom proizvodu i analizama, kao i o situaciji u Sloveniji što se tiče takvih i sličnih proizvoda/ igračaka OVDE. Oni su predmet primili i reagovali (pročitajte OVDE), iako nemam informaciju da li je ta igračka u potpunosti povučena sa tržišta, a priznaćete vrlo je primamljiva za devojčice.

To je upravo povod za današnje druženje, tačnije informativan i veoma koristan tekst moje drage prijateljice i koleginice sa doktorskih studija, dr Urške Zapušek Novak, koja je i sama radila na tim istraživanjima. Naglasila bih da smo ispitivanja izvodili u Sloveniji, tako da se i u tekstu Urška oslanja na situaciju na evropskom tržištu.

Znam da ste nestrpljivi 😉

Urška, i sama majka, uskoro po treći put, piše za sve nas!

Evropska komisija je 2009. godine usvojila Direktivu** o bezbednosti igračaka, sa kojom je želela osigurati veću bezbednost, smanjiti mogućnost povreda i sprečiti negativne uticaje na zdravlje dece. Nakon uvođenja pomenute Direktive igračke koje se prodaju na području EU moraju ispunjavati najstrožije bezbednosne propise na svetu. Jedan od najstrožijih propisa na svetu je stupio na snagu u državama članicama EU početkom 2011. godine, a zahtevi u pogledu bezbednosti hemikalija u junu 2013. Pored osnovnih opasnosti (bezbednost i zdravlje dece, roditelja i ljudi koji brinu o deci), određuje takođe i specifične (fizička i mehanička opasnost igračaka, zapaljivost, opasnost usled električnog toka, čistoća i radioaktivnost). U poređenju sa Direktivom*** koja joj je prethodila postavlja strožije zahteve u pogledu hemikalija– ograničava sadržaj supstanci, koje mogu da prouzrokuju kancer, promene u genskom zapisu, koje utiču na plodnost ili uzrokuju oštećenje ploda, ograničava sadržaj teških metala u dostupnim delovima igračaka i zabranjuje sadržaj 55 alergenih mirisnih materija, a 11 potencijalno alergenih, koje su na posebnom spisku, moraju biti posebno naznačene na igračkama.

Pre nego što se igračka nađe na tržištu u EU, proizvođač mora potvrditi, da li je igračka u skladu sa standardima propisa i to na dva načina:

  • samopotvrdom, pri čemu se koriste zajednički EU standardi ili
  • potvrdom preko nezavisnog tela (spoljašnji ocenjivač).

Isto tako, sve igračke dostupne na EU tržištu moraju imati CE oznaku, koja potvrđuje izjavu proizvođača, da igračka ispunjava neophodne bezbednosne zahteve.

Da li vam se čini, da je te zahteve moguće izigrati u korist dobiti?

Metali su jedan od nepoželjnih sastojaka u igračkama (pre svega prisutne u bojama). Iako su nam neki metali u manjim koncentracijama neophodni za pravilno funkcionisanje, gotovo svi metali su u višim koncentracijama toksični i mogu da prouzrokuju kratkoročne i dugoročne posledice na čovekovo zdravlje. Na metaboličke funkcije mogu uticati na dva načina:

  • nakupljanjem u organizmu, pri čemu mogu oštetiti funkcionisanje vitalnih organa (srce, mozak, bubrege, jetru) ili
  • mogu jednostavno zameniti važne hranljive materije (minerale) i preuzeti njihove biološke funkcije.

Metali su u različitim koncentracijama i oblicima prisutni u praktično svim sredinama (u vazduhu, vodi, zemlji, u biljkama i životinjama). Brojni su štetni uticaji metala, koji se ispoljavaju nakon njihovog unosa u čovekov organizam: malaksalost, povraćanje, smetnje u srčanoj radnji, povrede vena, visok krvni pritisak, povreda/ bol u bubrezima i plućima, krte kosti, astma, povrede kože, pa i smrt.

Deca su u svom okruženju više ispostavljena teškim metalima nego odrasli, pre svega zbog svojih navika u određenim razvojnim fazama (oralna faza ili „sve u usta“) i imunske nezrelosti organizma, a kako se metali nakupljaju u organizmu (izlučuje se samo mali deo), kratkotrajna izloženost dece metalima trenutno može na duže staze imati ozbiljne i nepopravljive posledice na njihovo zdravlje. To se najčešće povezuje sa unosom kontaminiranih/ zagađenih morskih riba putem ishrane i nakupljanje žive u telu, dok su najpoznatiji i najčešće dokazivani štetni uticaji olova na mentalni razvoj kod dece. Olovo (Pb) je poznat neurotoksin, koji prouzrokuje ozbiljne posledice u moždanom sistemu koji se razvija; u telu deteta se može znažno vezati za kosti i tamo ostaje i do 40 godina.

Direktiva u vezi sa sadržajem metala u igračkama navodi vrednosti, podeljene u 3 grupe: sadržaj metala u suvom, lomljivom, praškastom ili elastičnom materijalu za igračke, u tečnom ili lepljivom materijalu za igračke, i u materijalu izgrebanom sa površine igračke. Direktiva navodi različite granične vrednosti za 17 elemenata (aluminijum, antimon, arsen, barijum, bor, kadmijum, hrom (III) i hrom (VI), kobalt, bakar, olovo, mangan, živa, nikl, selen, stroncijum, kalaj, organski kalaj i cink). Kao roditelji bismo naravno želeli da su te vrednosti NULA (0 mg/kg), jer smo svesni navika i upornosti naše dece prilikom igranja, pre svega mislim na sisanje, griženje, stiskanje igračaka, pa samim tim i velike verovatnoće da metali iz tih materijala dođu u njihova usta, sistem za varenje, nervni sistem.

Uprkos zabranama odnosno ograničenjima je tržište preplavljeno jeftinim igračkama, kopijama, igračkama niskog kvaliteta i osporljive proizvodnje, koje dolaze pre svega sa azijskog tržišta i često su mnogo povoljnije od igračaka proizvedenih u okviru EU, koje moraju ispunjavati mnogo strožije zahteve u pogledu materijala, proizvodnje, boja itd. Istina je da smo svakodnevno ispostavljeni metalima iz različitih izvora- prisutnih u bojama, lakovima, garderobi, kozmetičkim preparatima, hrani, pa i u vazduhu i vodi, ali isto tako možemo svesnim izborom životnih, radnih navika, koje su pod našim nadzorom, značajno da utičemo na svoje zdravlje i na zdravlje naše dece- pa i preko promišljenog izbora i kupovine igračaka.

Dr. Urška Zapušek Novak je u septembru prošle godine ustanovila svoju firmu UZN, Zaštita životne sredine, projektovanje, savetovanje, u okviru koje nudi različite usluge iz oblasti zaštite životne sredine, savetovanja na području tumačenja zakonodavstva iz te oblasti, kao i priprema i dobijanje mišljenja, dozvola i saglasnosti te prijave za domaće i međunardne konkurse. No, trenutno je posao u drugom planu, jer u martu očekuje rođenje svog trećeg deteta.

Urška, neizmerno hvala i srećno!!!

* fotografija preuzeta ovde.

**Direktiva (2009/48/EC)

***Direktiva (88/378/EEC)

About The Author

2 Comments

  1. Zato, i još iz mnogo drugih razloga, najbolje su igračke koji sami napravimo! : )

Ostavite odgovor

Close