Mojoj Ljubičici (4 godine i 9 meseci) nedostaje ono naše vreme, onaj 1 na 1, što nimalo ne čudi jer smo četiri godine to imale i praktikovale… uvek! Vrtić od 2 i po godine i to dve godine na po četiri sata. Uh, koliko smo vremena imale samo za nas. I mnogo smo stvarale- crtale, oblikovale, cepkale, lepile, seckale, peckale… Sada je gledam kako samostalno izvodi sve one radnje koje sam pod budnim okom nadzirala i instruisala, a opet znala da mora sama, da je tako i bolje i lepše. Doduše, pojednostavili bismo sve- tupe makaze, “jestivi”, mislim domaći lepak, domaći plastelin i sl. Sada se ona sama organizuje, ali i dalje želi da uskočim i ja, da nas dve to zajedno i same 😉 Kada Radosna zaspi, mi opet imamo 1 na 1. Istina, za to vreme je potrebno i neke druge stvari obaviti, ali se trudim da sam što više “cela” njena. Pa smo tako jedno popodne zgrabile praznu flašu, boje za prstiće, četkice, sunđer. Foru za oslikavanje cveća dnom flaše mi je pokazala naša draga Ana, samo bilo bi bolje da smo imale flašu koja ima više malih brežuljaka na dnu, umesto ovih pljosnatih i većih kao što su bili naši. Ali, ne mari.. Sunđer sam secnula u obliku jelke. Dala joj predlog, a ona je kao i uvek realizovala po svome (to tako volim).

Prethodnih godina je decembar bio i spontan i organizovan, svakako užurban. Mnogo toga bismo napravile, ukrasile dom, poslale “hand made” čestitke dragima (kao ovde).. Ove godine je maaaalčice drugačije 😉 jer imamo našu, sad već jedanaestomesečnu Radosnu, radost našu zaista. Pa se mnooogooo mazuckamo i igruckamo, a pomalo i raduckamo. Jelka je okićena još početkom decembra, da nam sija i pravi atmosferu kakvu decembar i mi u njemu zaslužujemo 😉 jedino, vidim, kraj decembra naručio još svećica. Sutra u nabavku.

jelka 1

jelka 2

jelka 3

About The Author

Ostavite odgovor

Close