Jedno decembarsko jutro mi se samo upalila svećica, mislim sijalica- zašto ne bih organizovala dečiju prazničnu radionicu u svom rodnom gradu, gde ionako provodimo Božićne i novogodišnje praznike, kao i svake godine. Ideju sam poverila pravim ljudima, mislim dragim mama-prijateljima, koje su je odmah učinile opipljivom- Maja i Suzana, hvala. Marija, dunula si mi vetar u jedra. Opština grada Vrbasa tj. Kancelarija za mlade Vrbas je pomogla radionicu nabavkom materijala, ustupanjem odličnog komfornog i toplog prostora, stavila na raspolaganje svoju pomoć i mnoooogooooo im hvala zbog toga. Samba kafa je omogućila slatko posluženje za dečicu i to se dugo prepričavalo: “Ali kakve su bile lizaliceeee (kolačići na štapiću)”. Ulaz je bio: širok osmeh i sjaj u oku 😉 Obe grupe (iako planirana samo jedna) popunjene su vrlo brzo, sa po 20-25 dece u svakoj. Jedina mana: ograničen broj i neophodna prethodna prijava. Ali, tako je moralo biti.

Plakat_za_internet

Najave u vidu plakata je napravio moj prijatelj Dragan, čitali ste o njemu, dizajner tičičastog loga- opet mu od srca hvala.

Radionica je tekla ovako:

– u prvom delu je ispričana priča Radost druženja (taj deo sam od mama Marije, koja je sjajna u tome, preuzela ja, jer je njeno čedo dobilo temperaturu); malo drugačija priča, pogled na praznike iz drugog ugla, kako sve ima smisla samo kad se deli i simpatično “postojanje kroz davanje”. Jer i za igru običnom loptom potreban nam je neko sa suprotne strane, a taj neko će tu loptu iz ćoška, izlizanu, staru, učiniti najvrednijom na svetu. Deca su i sama kroz osvrt na najznačajnije stvari, događaje koje su im se desili u 2015. godini došla do istog zaključka, niko nije naveo materijalnu stvar/ poklon za nešto naj naj sasvim naj u 2015 godini.

– Paaaa zašto onda ne bismo mi napravili poklon za nekog nam dragog!?! Može čestitka?! 😉 za ovaj deo smo se Ljubičica i ja pripremale u decembarskim danima, izrađujući čestitke kao i svake godine u ovo doba, a one su nam poslužile kao “muster” na radionici- deca su ih posmatrala i tako se lakše odlučila za onu koja im se najviše dopada, pa smo im pomogli da je i sami naprave. I ne samo jednu…

k5

a13

– Kada su imali dovoljno čestitki u rukama, odlučili smo se za ilustraciju priče, jednostavno, a veoma simpatično rešenje, pingvini i to pod uslovom da je njihov broj > 1! Mislimo na priču sa početka druženja…

01

– Konačno- ples 😉 malo poznatih novogodišnjih stihova i nota uz đusku.

a21

– … i pred odlazak sokić i preukusan kolačić o kom se i danas priča, hehe.

Kažu doći će opet…

Mislim da je ovo bio lep događaj. Naučili smo i kako da ga unaredimo sledeći put, šta da promenimo… Zaista bi bilo lepo da ovo kreativno druženje ima reprizu.

Evo i malo sličica, da prenesu atmosferu i da vidite kako ruke kad se slože, sve se lako i lepo može.

Raditi sa dečicom je divno, hvala vam na poverenju!

Cmok.

 

 

About The Author

Ostavite odgovor

Close