Osvrt na jedno lepo, vrelo, letnje popodne u Predjamskom gradu- najvećem zamku u pećini, upisanom i u Ginisovu knjigu rekorda. Udaljen je od naše kuće svega 15 min, tako da ga obiđemo često, prošetamo, popijemo kaficu, a neizostavna je preukusna domaća pita sa jabukama ;). Kad god bi nam neko došao u posetu, ovde bismo se dovezli i popili kafu sa pogledom na zamak. Jer je zeleno, lepo, mirno, a unutrašnjost zamka, po meni, ništa spektakularno. Posetioci poznate Postojnske jame/ pećine, uglavnom obiđu i Predjamu.

Ovog vrelog leta smo Ljubičica i ja imale običaj da se spustimo do reke, jer je nestvaran bio prelaz iz zone vrelog vazduha bez daška vetra u zonu svežine i žubora reke. Raširile bismo ruke i prešle tu strujnu liniju… Zabavljalo nas je i osvežilo, istovremeno.

Jednom prilikom su na ulazu u posed „izlagali“ sove, čini mi se da su domaćini bili iz Slovačke. Jedna je bila ista ona sova iz Winnie the Pooh-a, a najmanju je Ljubica mogla da drži na ruci. No, nije sve tako bajno. Tužna je to bila slika, jer su im noge bile vezane…

Evo malo sličica. A za sve vas zainteresovane i znatiželjne malo informacija o znamenitosti OVDE.

Dodir.

to je ta.

Uhvati me, ako možeš.

Pogled na rečicu.

Pogled na zamak.

Trrrrrrrrk 😉

p.s. prave turističke fotke se prave na gornjoj stazici, koja vodi u zamak, ali nama je to pomalo dosadilo tj. ovo nam je bilo aktuelno sada. Sličice pogledajte na sajtu Predjamskog grada.

About The Author

Ostavite odgovor

Close