Učim se da ne planiram i reklo bi se da sam na dobrom putu. Tako je i za vikend iza nas tek u poslednjem času u petkovo popodne odlučeno da bude proveden na toplijem mestu, uz more i društvo dragih ljudi, kad ono… gospodin virus (recimo da je on) nonšalantno ušao bez kucanja (to da je nenajavljen gost je već postala normalna stvar). Međutim to ne sputava Ljubičicinu želju za akcijom. Setih se da su u ponedeljak u vrtiću govorili o saobraćaju i pravili vozila od kutijica i pomislih bilo bi lepo nadovezati se na tu priču – da obnovimo stara i naučimo neka nova pravila. Oduševljenje. Tako ona uglavnom prima nove ideje, samo da se radi, stvara, igra, samo da je akcija…
Materijal smo potražile u kući. Nismo mnogo komplikovale. Ideja da baš svaki detalj pažljivo napravimo propada u startu, jer želja za igrom je bila prevelika. I ne sve odjednom, naravno. Taman da razvijamo priču ta dva, tri dana, za koje sam mogla da pretpostavim da ćemo uglavnom provesti sa ove strane prozora, usled povremenih skokova temperature.
Kao što ćete videti koristile smo karton i belu samolepljivu traku (mislim da nam je ostala od krečenja), kuća je brzinski napravljena, jer je bila poslednja, a i nije poenta na njoj pa je nismo puno doterivale, Ljubičica je iscrtala prozore, vrata, krov. Spojila je dva drveta selotejp trakom i dala mi ideju da tu zakačimo njene ptičice. Nacrtala je prugu i voz na njoj što se možda baš i ne vidi. Kružni tok je ukrašen „cvećem“ (kolaž).
Mi smo se i danas, u ovaj treći dan „igrale ceste“ kako ona kaže. Iskoristila sam priliku da obnovimo gradivo- kako se pešak ponaša u saobraćaju, koje su najčešće greške, šta se NE SME, a šta nije poželjno, nadogradile smo znanje pričom o kružnom toku, unapredile kartonsku mapu dodatkom lego kockica (zelenilo, cveće, voz, semafor), a figurice je sama birala- Kapetan Kuka je policajac, Petar Pan je tata, Vendi mama, princ i princeza deca. Autića nemamo mnogo, ali sasvim dovoljno. Od svega me je najviše nasmejao pozicioniran Kuka iza drveća (skriveni policajac) koji lovi kršitelje zakona 😉 Eto kako deci ništa ne promiče 😉

Vožnja desnom trakom i skriveni policajac Kuka

Kuka iza ptičica.

Lego dodaci i vesela porodica Pan 😉

Dok Vendi prelazi pešački prelaz, automobil se zaustavlja i čeka.
Nema posla za Kuku ovoga puta.

Aha Pane, sad sam te uhvatio. Dokumenta na sunce.
Prvi put samo opomena!
Kamion by Ljubičica

Ali naravno da vikend nije bio samo u žutim i crvenim kartonima. Bile smo mame lutkicama, frizerke, razvijale smo po prvi put testo za pitu sa jabukama (ovo je pravo zapravo), a od tog testa je ona pravila kolačiće koje će bojiti kada se osuše (jer nisu preterano ukusni), iscrtavale smo jedna drugoj maske na licu, a posle napravili ples pod maskama (prilika kada sam od nje uspela da izvučem par plesnih koraka koje je naučila na „plesu“ koji već dve godine pohađa). I još jedno ispunih obećanje- nalakirala sam joj nokte! Aaaa!?! A pisala sam o tome kako mi se to ne dopada. Bože mama!?!? E pa, napravih presedan. Razlog- intenzivno čupkanje kožice oko noktiju od kako je krenula u vrtić. Nisam je htela uceniti već sam joj predložila- da neguje tu kožicu, ne čupka je, ne grize, mažemo kremicom, i kada sve lepo zaraste namazaćemo lak po želji, za koji zna da nije primeren, niti zdrav (!) za decu, već samo da vidi kako je lepo imati lepe i zdrave nokte, koje će kada poraste moći da macka raznim bojama. Posle maskenbala smo sve boje skinuli. Preostali su joj snovi u boji, u koje je jako brzo utonula… Maske ovoga puta nismo slikali (ima nas OVDE od ranije), ali sam uočila, da jako dobro vlada simetrijom- bila sam pravi pravcati Indijanac, u mnogo boja, različitih linija i oblika, i bukvalno sve je bilo simetrično. Eto, to mi je ovoga puta pokazala. A o značaju igranja uloga nam je pisala Marija, sećate se!?

Boja za uredne noktiće. Lekcija.

Naučeno će možda zaboraviti, ali negde duboko verujem da ovaj osećaj zadovoljstva ipak neće. Uprkos virozi.

About The Author

Ostavite odgovor

Close