Mi volimo radionice. I po kiši i po hladnom veeetru (posebno). Ustvari, one su deo naše svakodnevice, bez obzira na vremenske prilike. Kada smo počele sa tim!? Hmmm, pa pojma ne znam (tako sam govorila ja kada sam bila mala ;)). Dosta rano sam je uvela u taj sistem i bila najpre i idejni tvorac i realizator uz neophodnu pomoć glavnog asistenta. Polako je prihvatala ustvari grabila nove uloge, htela više, nove tehnike su je posebno radovale, sve novo, ali je uvek imala i ono što najviše voli, čemu bi se uvek, makar za poslednjih pet minuta vratila. Ovih dana, sa njenih 4,5 godine, shvatam da je postala potpuno samostalna u ovoj delatnosti- sama osmišljava, često mi predoči ideju, pita za mišljenje i eventualno zatraži pomoć, a neretko sama postavi potrebno na radnu površinu i prione na posao (dok npr. ja dojim ili uspavljujem Radosnu tj. nisam u vidnom polju). I to me jako raduje. Sve je vredelo, svaki minut zajedničkog rada, pored uživanja i radosti kojom bi me svaki put inficirala. Posle uspešne radionice sa lakoćom sve pospremi, još samo da to uradi i posle onih „manje uspešnih“, khm 😉 Pored svih tih divnih stvari, postoje i epizode manje divnih, kao što su par linija na papiru i gotov rad (umetnik, neko bi rekao), ekspertiza iz mešanja plastelina svih boja u neodređenu šućmurastu, lepak sa šljokicama koji služi za sve samo ne za lepak i potroši se u jednom danu, sitni iseckani papirići izgubljeni u tepihu, a Radosna puzi, a ja na oprezu… i tako… ali i kroz to se uči.
Crtanje je dugo već njena mirna luka. To su mi potvrdile i vaspitačice. Apsolutno svaki dan iz vrtića donese nekoliko radova. Od precrtanih likova koji postaju modeli za bojenje do autorskih dela. I najčešće po dolasku kući odmah opere ruke i seda za njen sto da nešto u slici zabeleži. Kada sređujem te papire gunđajući o rasutom haosu i pripremajući da ih otpremim u crnu kantu koja „prima“ sve ustvari tek tada vidim šta je sve crtala , kakvog je tada bila raspoloženja, kako je unapredila ranije crteže (tu su i faze crtanja određenih motiva, sada su aktuelni porodični portreti (ljudi, zeke, kornjače…) na kojima je obično pet članova (?!?!) sa jednim imaginarnim dečakom pride :), rođendani, životinje- zec, maca, ptica, jež…). Prvi vrtićki dan sam bila jako tužna kada sam ugledala na A4 zid od slaganih cigli u redovima i jedna na drugu, svaki red druge boje.. Srce mi se steglo. Ali veliki je izazov bio taj prvi dan za nju, posle mesec i po dana raspusta. Naredni su već bili nasmejaniji, i papir je te emocije prenosio, pa mi je srce ostajalo u ležištu. Ne bih komentarisala kako i koliko dobro ona crta, jer sam subjektivna i gotovo svakodnevno se oduševim kako idejama tako i njihovoj realizaciji. Bitno je da u tome uživa, da emocije kruže, da se ne „zaglavljuju“, da i na taj način komuniciramo. Pitam se samo gde ću sve to skladištiti, jer već sada se javlja prostorni problem. Nemam sve radove pri ruci, uskoro ću njima ukrasiti Galeriju.
Pored crtanja sada joj jako prija da secka, secka, secka… i onda spaja selotejpom te delove u neku jednostavnu celinu. Koncentracija, koordinacija oči ruka, svašta nešto 😉

Secko Spajalić. Kuća, dečak, avion.

Pile proviruje iz jajeta :))

Juče. Šta radiš? Pravim Iznenađenje!

Mama je samo heftalicom pričvrstila latice.

A predlozi za kišni vikend bi recimo bili: pirinač u boji (rizi šarenizi), kestenje i kombinovanje tehnika (lišće, čačkalice, kora kestena, plastelin, šišarke, kolaž), jesenji motivi od plastelina (uvek aktuelan i domaći i kupovni). A može i ovaj cvetić od papira gore!
Rizi šarenizi smo napravili od pirinča i prehrambenih boja, a tresilica je bila moja ruka sa zatvorenom teglom i pirinčem u njoj. Nakon toga sušenje. A posle sušenja rad (Ona je lepila).

Lj: „Mama, ja ću da pišem naopačke“.
I za svakog člana porodice po simbol.

Kestenje. Ah to kestenje. Koliko je čari u njihovom sakupljanju, kada onako lakovani izvire iz rasutog suvog lišća. Ili iz bodljikave kućice, idealne za čamčiće. Čarolija u malom, baš.

Hu, huuuu
Morski zalazak sunca…
Samo njen pingvin!

A plastelin izgleda samo mami dosadi. Sada je on definitivno u svakoj čorbi mirođija.

Na čuvanje.

Nasmejani „magnet“ za tatu
Jesen je.

Možda vam nešto bude od koristi ovog vikenda. Mi smo naš vikedn- projekat započeli juče i kada bude gotov ga predstavljam i vama. Svakako ćemo protrčati i kroz poneku baricu, samo da nas ovaj dosadni gospodin virus pusti na miru!
Pozdrav svima 😉

About The Author

2 Comments

  1. Дивно је! Какве успомене, каква слобода… машта…

  2. Hvala puno Nikolina! I mene si sada posle dužeg vremena podsetila na ove divne dane, na ceo taj proces njenog stvaralaštva, koji uveliko samostalan povremeno ima etape- moraš sa mnom, nepospremljen haos, stvrdnuto lepilo na stolu i sl. Čari slobode. Ništa što se popraviti ili srediti ne može. A… sve to tako brzo prođe… Sa zadovoljstvom pratim i vaše ideje, pa eto sutra pripremamo jaslice 🙂

Ostavite odgovor

Close