Sve je počelo ovako…
Najavljeno sivo vreme se u subotnje jutro obistinilo. Kao i kulminacija prehlade naše Radosne, nosić, kašalj, topla na dodir, ali ne i za sirup, znači- ostajemo kod kuće! Pomislili smo da posetimo radionicu sa origamima, ili ljubljanski park, ili predstavu… ovako dileme nema, ostajemo kod kuće. Kao i svako subotnje jutro (ili samo jutro ;)), ja sam negde u četvrtoj brzini- topla limunada i kafa se piju s nogu dok se sprema doručak 1 i doručak 2, vitaminski napitak, usput se preslušavaju poruke na viber-u (delikates) i idealno- pristavi ručak (idealnije je ručak od juče, ali ni ovo jutarnje nije daleko od toga). Danas se jeo gospodin pasulj, na radost svih nas. Sve ovo znači da sam do prve dremke naše Radosne ostala u pižami, a tokom mog brzopoteznog presvlačenja i sređivanja u kupatilu mi je Ljubičica pripremila iznenađence!
Publika od igračaka pored stola, na stolu knjiga sa kreativnim idejama za svaki dan i činija sa grožđem, a iza kreveta…nugat srcolike čokoladice, za mene :’) Izgrlismo se, izljubismo. Kaže ima ideju, da li sam ZA. Naravno, odgovorim, ovo je vreme rezervisano samo za nas dve. I krećemo u akciju. Ona priprema radionicu, ja carica- gospodarica kuhinje stavljam sve „pod kontrolu“.

Najpre smo crtale i bojile voćkice da ukrasimo čaše. Ja sam nacrtala, ona je obojila (sve u šareno, naravno), seckala, lepila. Tada smo u knjizi ugledale slamčice, hm, zašto da ne, napravićemo žurku za tatu. I tu nastaje prava pravcata euforija! „Kako će nam biti dobrooooo!!“ I više ne šeta, već samo skakuće, leti.

Publika, osveženje, radna površina.
Možda se može nazreti kako se pravi suknjica za slamčice 😉
Jagodica, limun i šarena narandža; kokice, indijski orasi i
1 čokoladna bananice. Servirala Ljubičica 🙂

 
Posle slamčica je u knjizi našla maske i ideja je odmah prihvaćena. Radosna još spava, taman da obavimo sve sa sitnim i oštrim predmetima (npr. makazama). Ona bira između par ponuđenih modela (izbor sam ograničila na ponuđene u knjizi), ja brzo crtam (nisam preterano spretna, ali imam volju i želju, hehe), seckam, ona boji, nalazi dodatne rekvizite- Leptirić (Ona) dobija 3 cveta, Vitez (Tata) mač, kaobojagi, a Vila (Ja) neki ranije napravljeni čarobni štapić. Brzinsko presvlačenje. Sređuje sobu, samoinicijativno, pravimo ples pod maskama, sve se može, nije teško (kao nekad izgovori jedan za drugim: ne mogu, bolemerukenogegladnasamžednasam), kokice i indijski orah za gric, 1 čokoladna bananica (!?!?) i voda 🙂
Dok smo pravile slušale smo Cohen-a, a đuskale uz Shania Twain i naravno dečije pesmice. Za svakog ponešto 😉
 
Gotove i maske; nađeni rekviziti.
Vila i Leptirić se vole!!!
Leptiriću, da li si za ples!?
I ceo dan je protekao u ovom „fazonu“ i raspoloženju. Pun pogodak! Ljubičica, idejni tvorac, preuzela je odgovornost i za sutrašnje osmišljavanje dana. Khm, mogli bismo ubaciti i nešto statičnije poput ja sam pacijent ona doktorica, maserka, frizerka :))) Kako god, samo neka ova vikend čarolija potraje, a prehladi da što pre vidimo leđa. Ovo i jeste jedan vid borbe – puno smeha, toplih zagrljaja i poljubaca (svi smo u istom sosu).
Ostajte nam zdravo i nasmejano!
I ne zamerite na slabom kvalitetu fotografija- izdala me tehnika 😉
Bitna je emocija, vodim se time, pa ih ipak delim sa vama.
Možda smo vas inspirisali, da obojite neko sumorno popodne u dugine boje!?
A možda da se i vi javite nama sa nekom finom, „lekovitom“ idejom!? 😉
Uh što bi ova pospana vila bila srećna!
Cmok.

 

 

About The Author

2 Comments

  1. Prava čarolija male i velike čarobnice! I Čarobnjaka iz Oza ; )

  2. Hvala.
    Zaista je bilo čarobno, sa sve onom zvezdanom prašinom u vazduhu 😉

Ostavite odgovor

Close