Sve je počelo na našem dvorištu 🙂 Čujem je kako peva: „Pusti pužu rogove, na babine dolove…“. Naučila od Kockice. A ja znam da sam uvek imala knedlu u grlu kada bismo našle u travi puža, započela bih po inerciji da pevam pesmicu, a kod dela „ubiti“ pevala bih „ljubiti“. Uglavnom, ona kucka po kućici, čujem konstatuje: „Hm, izgleda nije kod kuće“ i nastavlja da se igra. Tako smo dobile dve puževe kućice za našu malu radionicu. Idealnu za najtopliji (i meni nekako najumorniji deo dana), posle vrtića, posle šetnji i igrališta, posle ručka, kada bi tako prijalo pola sata sna. Uh. E taman smo se u to vreme odlučile za oslikavanje puževih kućica. Uzela je tempere, četkice i naravno ubruse da čisti svoje vredne prstiće. Štipalicom je uhvatila kućicu da lakše šara. I evo sličica 🙂

Pa kada su već boje na stolu gre’ota je prekinuti igru tako brzo. Dala sam joj korpice za mafine i odjurila da uspavam Radosnu. Smislila je da lepi korpice, ali ne lepkom, već temperom, koja je ostala na poklopcima.

To su bile bubamare. Dodala je cveće. Posle sam ja uskočila sa kažiprstom i otisak crveni dala za buduće bubamare, sutradan dovršene, kada je i tekst napisan – Bubamaro let, let, donesi nam goste 🙂

A sve to uz Kockicu 🙂

Treći deo ovog stvaralačkog popodneva se odnosio na lepljenje korpica, ovog puta našim homemade lepkom, i pravljenje kišobrana za životinjice. Čudna neka ekipa: zeko, lija, medo i tigar 🙂 Usput smo se prisećali pesmica o njima.
Baš volim kada sama preuzme „palicu“ i kada bude po stvaralačkom njenom.

Cmok.
Tičice 😉

About The Author

Ostavite odgovor

Close