Skoro sam naručila par stvarčica iz asortimana Montessori. Joj što sam bila uzbuđenja. Da, ja, kao dete. (Poručila sam ih OVDE, kao što vam je poznato iz priče o maloj baštovanki, a svi vi iz Srbije biste mogli pokušati OVDE).
Sa njima je zgodno započeti rad recimo u drugoj godini ili čak i ranije, zašto da ne! Mi smo ih poručili sada da se malo igramo, možda nešto novo osmislimo i da sačeka našu, sada još bebicu, Radosnu. Jedna od njih je drvena pinceta. Finu motoriku smo vežbali sa raznobojnim staklenim ćoškastim perlicama. Zadatak je bio da ih razvrsta po boji u posudice različitih oblika. Usput se uče boje, oblici.. Mi smo to ovde samo ponovili, a na kraju razvrstali perlice- u kojoj boji ih ima najviše, u kojoj najmanje, šta je veće, šta je manje.
Inače, fina motorika je od ključnog značaja za ovladavanje veštinom pisanja. To su oni precizni, sitni pokreti rukom, uz zadržavanje dobre koordinacije između prstiju i oka. Pa zašto ne obratiti pažnju na to, preko ovakvih i sličnih jednostavnih metoda. Još par primera i sažetih informacija na tu temu pročitajte OVDE. A puno zanimljivog materijala možete izguglati, samo ako ukucate „fine motor skills and Montessori“.
Druga stvarčica je staklena pipeta. Donela je lego kockice i u rupice na gornjoj strani kocke sipala po jednu kapljicu vode pomoću pipete. Za tu jednu kapljicu trebala je koncentracija, a kako je prvi put rukovala pipetom suština je bila steći osećaj koliko jako pritiskati gumeni deo na vrhu.
Vrlo je moguće da vi već sve ovo imate kod kuće. Eto razloga da sledeći put sačuvate kapaljku iz kapi za oči, uši.

O plasteniku sam već pisala, a o četvrtoj MM stvarčici ću u nekoj od narednih objava.

I imajte uvek na umu, da se najbolje uči kroz igru. Ako im je neka aktivnost teška, ne insistirajte, doći će i ona na red i to vrlo brzo!

Radosnu igru vam želimo!

* zanimljivost, boje: Ljubičica je sa godinu i recimo osam meseci razlikovala svesno boje. Čula sam u to vreme mišljenje jednog psihologa kako je to nemoguće (joj, kakvi stavovi) kod tako malih, tek sa dve godine postaju za to sposobni. No, nije ni bitno, sve se to pre ili kasnije nauči i poenta uopšte nije u tome, već u simpatičnom načinu na koji je to naučila, mi nismo bili toga svesni- imala je u to vreme 4 kašike različitih boja (crvena, plava, zelena i žuta). Pred svaki obrok bismo je upitali koju kašiku želi, pokazujući ih i izgovarajući koje su boje na raspolaganju. Ona potom odabere jednu od njih. Poveže reč i boju tog predmeta i vrlo brzo savladano počne da primenjuje na druge stvari. Tu nas je pretekla!

About The Author

Ostavite odgovor

Close